Thrawn – Timothy Zahn

Veliki admiral Tron nije slučajno postao jedan od najpopularnijih likova i jedan od simbola starog kanona (koji je pre neke tri godine preimenovan u Legends). Tron se pored svog izgleda istakao svojim odmerenim stavom, britkim taktičkim umom i ljubavlju prema umetnosti – jednostavno rečeno: Tron je bio negativac kakav do tad nije postojao u Star Warsu, lik čiji je svaki potez bio nepredvidiv, lik koga smo zbog svega toga voleli. Međutim, to je sve bilo u starom (Legends) kanonu, ali ipak, granice između kojekakvih kontinuiteta i kanona nisu mogle da zadrže takvu veličinu kao što je Tron, te smo upoznali novokanonsku verziju ovog lika početkom treće sezone Rebelsa. Ipak, pored serije Tron se pojavio i u vlastitoj knjizi, koju je napisao čuveni Timoti Zan, pisac koji je upravo stvorio i lansirao u zvezde našeg plavog stratega početkom devedesetih.

Priča knjige počinje nekih pet godina nakon Osvete Sita, i zatičemo kadeta Ilaja Venta koji sa imperijalnom ekspedicijom dolazi na jednu zabačenu planetu na granici Imperije i Neistraženih regiona. Imperijalna ekspedicija koja je sletela na ovu planetu biva napadnuta i sabotirana od strane nevidljivog protivnika, te se oni povlače na razarač koji je u orbiti. Međutim, oni su imali slepog putnika! Naime, sa njima je na razarač došao i neobični vanzemaljac plave kože i crvenih očiju, kog oni ipak zarobljavaju i otkrivaju da je upravo on potpuno sam porazio imperijalnu ekspediciju na tlu. Vanzemaljac se predstavlja kao Mit’ro’nuruodo – odnosno, skraćeno Tron – i da je pripadnik Čis rase koja obitava u Neistraženim regionima, a kadet Vento mu biva dodeljen kao prevodilac. Komandant ekspedicije rešava da odvede Trona centralnoj komandi na Korusantu, međutim kad dospu tamo, oni dobijaju naređenje da odu do Imperijalne palate na prijem kod Imperatora lično. Palpatin je doveo Trona kod sebe jer je čuo da su Čis i Anakin Skajvoker kratko sarađivali tokom Ratova Klonova, ali i zato da bi mu Tron otkrio sve što zna o Neistraženim regionima, kojima je Palpatin opsednut. Tu Imperator nudi Tronu da on uđe u vojnu službu Imperije, što Čis prihvata, te tu počinje Tronov vrtoglavi napredak kroz hijerarhiju Imperije, za koji je ponajviše odgovoran Čisov britak taktički um. Ipak, Tronovoj vojnoj genijalnosti uspešno parira pobunjenički operativac kodnog imena “Noćni labud”.

Nego, hajde da vidimo kakva je priča ove knjige. Pa, kao što je i najavljeno, Thrawn nam otkriva kako je naš omiljeni Čis ušao u službu Imperije i kako je on vremenom napredovao u vojnoj hijerarhiji i došao do pozicije u kojoj ga srećemo na početku treće sezone serije Star Wars Rebels. Knjiga pokriva poprilično velik vremenski period – nekih trinaest godina – te je bilo neizbežno da dođe do vremenskih skokova u više navrata. E sad, neki pisci (poput Džejmsa Lusina) vrlo lako i “bezbolno” obrađuju te skokove, ali je Timoti Zan te prelaze više puta vrlo traljavo odradio. Na primer, jedno poglavlje bi pratilo Trona dok je on recimo imao čin poručnika, dok bi se odmah sledeće poglavlje nastavilo sasvim normalno, ali bi drugi likovi oslovljavali Trona sa “kapetane”, a da pri tome mi ne dobijemo nikakvo objašnjenje šta se desilo i kako je on dobio taj viši čin.

Dalje, iako je Tron naslovni lik, velik deo knjige – otprilike jednu čitavu trećinu – pratimo iz perspektive Arinde Prajs. Prajsova je u više navrata pominjana u prvoj i drugoj sezoni Rebelsa kao guvernerka Lotalskog sistema, ali smo je tek videli u trećoj kada je ona bukvalno uvela Trona u tu seriju. Paralelno sa Tronovom teče i njena priča koja prati njene uspone i padove na političkoj sceni. E sad, iako smo mi u ovoj knjizi dobro upoznali nju kao lika, većina poglavlja koja su pratila nju su bila dosadna, narušavala su fluidnost glavne priče o Tronu, a na kraju krajeva, verovatno su bila i nepotrebna. Mišljenja sam da bi verovatno bilo bolje da je od Arindine priče napravljena e-book novela, kao što je recimo The Perfect Weapon.

Samog Trona i nismo nešto previše višali u trećoj sezoni Rebelsa – pojavljivao se svake dve-tri epizode na po koji minut i tek se pojavio u punom kapacitetu u finalu te sezone – tako da ga nismo detaljnije upoznali. U knjizi Thrawn, mi se sa ovim likom upoznajemo po drugi put i dobijamo verziju koja se u dobroj meri razlikuje od Trona kog znamo iz materijala starog Proširenog univerzuma. Naime, kako je Timoti Zan sve više i više pisao o Tronu, svaka nova knjiga starog kanona je od njega pravila sve većeg i većeg genija, koji je bio malte ne bezgrešan i koji je bio ne jedan, već trideset koraka ispred svojih protivnika, tako da je skoro delovalo da on može da vidi budućnost. Ipak, ova verzija Trona koja pripada novom kanonu je prizemnija, realističnija i nikako bezgrešna. Ovde vidimo da je Tron takođe vojni genije, ali on ponekad ne vidi kakve će posledice ostaviti njegovi postupci, a takođe se baš najbolje ne snalazi na političkoj sceni. Novokanonska verzija Trona i više nego podseća na Šerloka Holmsa (BBC-jevu verziju), a svaki Šerlok mora da ima svog Moriartija.

Tronov Moriarti u ovoj knjizi je bio pobunjenički operativac i pirat, čije je kodno ime “Noćni labud”. Ali ipak, u ovom liku i priči oko njega leži i najveća mana ove knjige, a to je da Thrawn nema jasno definisanog glavnog negativca. Naime, “Noćni labud” se ne ni pojavljuje u prvoj trećini knjige, a ostatku se pominje na kratko svaka dva poglavlja. Tron se penje kroz imperijalnu hijerarhiju i tu i tamo rešava planetarne konflikte i zavere, za koje tek pomene da sumnja da iza njih stoji upravo “Noćni labud”. Dakle, mi ni ne znamo koje Tronov protivnik, mi ne znamo šta on smera, ne znamo za šta je on sposoban – on je navodno jedina osoba koja intelektom može da parira Tronu, ali to nama nije pokazano, već Čis samo sumnja da je to tako. Dakle, “Nožni labud” je par puta pomenut u knjizi nakon čega smo ga skoro automatski zaboravili i onda kada se na kraju sreo sa Tronom taj susret je bio antiklimaktičan i bez ikakvih uloga. Ekser u kovčeg ove loše realizovane ideje je bio postupak Arinde Prajs koja je zapravo rešila duel između ova dva lika, dok je Tron samo bio nemi posmatrač propasti njegovog navodnog arhineprijatelja.

 

To bi bilo to. Knjiga Thrawn je uradila ono što je i najavljivano da će uraditi: Ispričala nam je Tronovu biografiju i dala nam je njegove motive za pristupanje Imperiji. Ova, novokanonska verzija Trona je prizemljenija i (uslovno rečeno) realističnija od njegovih kasnijih pojavljivanja u starom kanonu. Ipak, Thrawn nije bez mana! Većina priče koja prati Arindu Prajs je zapravo poprilično dosadna i čak možda nepotrebna, a “Noćni labud” kao glavni negativac je jedna bleda, loše realizovana ideja. Ipak, ako želite da su upoznate sa likom i delom amirala Trona, bilo prvi ili drugi put, ova knjiga je definitivno za vas.

Lazarevu recenziju prve, druge i treće knjige prvobitne Tron trilogije možete pročitati na datim linkovima.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s