Rebels – Zero Hour (S03E19)

Jednočasovno finale treće sezone serije Star Wars Rebels – čiji je naslov Zero Hour – je premijerno emitovano proteklog vikenda, te svakako zaslužuje da detaljnije porazgovaramo o njemu, kao i čitavoj trećoj sezoni. Kakva je Zero Hour bila epizoda i da li je ona na pravi način završila ovu sezonu, pročitajte naša mišljenja u nastavku.

Iako je već duže vremena znao da je agent Kalus pobunjenički špijun, admiral Tron je tek sada rešio da te informacije iskoristi i otkrije gde se nalazi tajna pobunjenička baza. Tron sa svojom flotom dolazi do planete Atolon i tu opkoljava pobunjeničku flotu koja se spremala za napad na Lotal. Opkoljeni i u nemogućstvu da skoče u hipersvemir – jer je Tron doveo i interdiktorske razarače – pobunjenički brodovi bivaju uništeni jedan po jedan. Ipak, nakon greške imperijalnog admirala Konstantina, Ezra Bridžer uspeva da skoči u hipersvemir i odalzi do Sabin tražeći od nje i njenog klana Mandaloraca pomoć. Sa druge strane, Ezrin učitelj Kejnan traži pomoć na drugom mestu – naime, on na Atolonu odlazi do Bendua u nadi da će nagovoriti ovo mistično biće da pomogne Pobunjenicima. Za to vreme, admiral Tron sprema trupe za kopnenu invaziju Atolona i uništenje Pobunjenika.

Nego, da pređemo na stvar. Epizoda Zero Hour je bila OK i ništa više od toga, a mislim da istim tim opisom možemo da okarakterišemo i čitavu ovu sezonu. Da, na Atolonu i iznad njega se desila velika bitka, ali uprkos tome ova epizoda nije imala tu veličinu, konačnost i emocionalno ispunjenje kakvo bi finale jedne čitave sezone trebalo da ima. Setite se samo prošlogodišnjeg finala, koje je bilo vrhunac ne samo te sezone, već verovatno i čitave serije. U Zero Hour su jednostavno falili ti veliki ulozi i velike posledice koje finala moraju da sadrže – mišljenja sam da je ova priča ove epizode bila pogodnija za možda zimsko finale, a ne kraj čitave sezone.

Kad sam već pomenuo nedostatak posledica, neki će možda kao kontraargument iskoristiti to što je poginuo komandir Sato i to što su pobunjenici oterani sa Atolona. Da, Sato se nesebično žrtvovao i junački poginuo, ali on nije glavni lik – on skoro da nije ni sporedni lik. Sato je samo statista čije ime znamo, tako da njegova žrtva nije mogla da ima taj emocionalni impakt kakvu bi imala smrt nekog lika kog znamo i volimo. Sa druge strane, to što je pobunjenička baza na Atolonu otkrivena i uništena, ni to nije neka prevelika posledica – Imperija i Pobunjenički savez konstantno igraju tu igru mačke i miša u kojoj Imperija traga za pobunjeničkim bazama i videli smo milion puta (i u filmovima i u stripovima i u knjigama) kako ih oni pronađu, pa pobunjenici pobegnu.

Stvar zbog koje su se mnogi radovali ovoj sezoni – a ponajviše mi, hardkor fanovi starog kanona – je bio dolazak admirala Trona. Ovaj čuveni vojni genije nije slučajno postao jedan od najvoljenijih likova starog Proširenog univerzuma. Međutim u Rebelsima, Tron nije ni senka onog kompleksnog i neizmerno zanimljivog lika, kog smo zavoleli u knjigama Timotija Zana. Kao prvo, iako je najavljen kao glavni negativac i krucijalan lik za nastavak priče, tokom čitave treće sezone mi smo Trona dobijali na kašičicu, a kada se onda tek na kraju pojavio u punom kapacitetu, dobili smo nešto što nije Tron kog znamo i volimo. Tron je hiperinteligentna osoba – ja lično volim da ga opisujem kao „mešavinu Šerloka Holmsa i Hanibala, koji vojni genije“ – i on se koristi nekonvencionalnim taktikama, neprestano vadeći kečeve iz rukava – u Zero Hour, kao ni u čitavoj ovoj sezoni, on to nije pokazao, već je samo na kraju došao sa superiornom vojnom silom, koja je potukla Pobunjenike, a koji su se, gle čuda, opet izvukli. Tron nije samo da voli umetnost, već je on proučava kako bi izvukao zaključke o svojim neprijateljima i porazio ih – to u ovoj čitavoj sezoni nismo videli. Time što je Tron recitovao „inteligentne“ fraze producenti su hteli da nam kažu kako je on jako pametan i promišljen, međutim, mi taj njegov intelekt nismo videli na delu. On je odmah na početku ove sezone jasno diferenciran u odnosu na ostale – sekundarne i tercijarne – imperijalne oficire, ali se ni po čemu ne razlikuje (osim fizički) od ostalih hladnokrvnih i promišljenih imperijalnih generala i mofova, a trebala bi da postoji ogromna razlika. Jednostavno, producenti su za ulogu ovakvog negativca mogli da izaberu bilo kog drugog oficira. Tron je svakako bio razočarenje.

A kad smo već kod razočarenja, hajde da se na kratko pozabavimo likom Bendua. Na početku ove sezone je delovalo da će lik ovog džinovskog, svemirskog losa biti prizma za daj, uslovno rečeno, duhovni aspekt Star Warsa i da će nam on dati neka druga viđenja na Silu. Bendu je definitivno imao potencijala za sve to i plus za još mnogo toga, ali je i on ispao razočarenje, iako bi se takvim konceptom kakav je on mogla istražiti Sila na neke druge, zanimljive načine i iako smo kroz njegove mogli da saznamo još više o istoriji Džedaja, Sitova i Sile same. Umesto toga, ispada da je Benduova uloga samo bila da na početku sezone bude Kejnanov psihoterapeut ili „duhovni otac“ ili šta već, i to je to. Ovo sve još više boli, jer je njegov lik poginuo i sve ove šanse su otišle u nepovrat.

I na kraju, kakav je utisak o ovoj epizodi i sezoni koju je ona završila? Pa, koliko je obećavala, toliko je i razočarala. Još od vremena The Clone Warsa sam naučio da budem oprezan sa očekivanjima  i ne ocenjujem nadolazeću sezonu na osnovu trejlera za nju, tako da me sve ovo i nije možda toliko pogodilo koliko je pogodilo neke druge ljude koji ovih dana besne po društvenim mrežama. Bilo je puno priča koje nisu išle nigde. Gomile, filera, beznačajnih, pa i besmislenih epizoda. Likovi koji su stajali u mestu i nisu ni trunku napredovali. Ima mnogo stvari koje su učinile da treća sezona serije Star Wars Rebels bude slabašna i da ne ostvari svoj pun potencijal, a imala ga je. To je zapravo stvar koja verovatno najviše i boli – ova sezona je imala potencijal da bude najbolja, ali na žalost, to nije ispalo tako.

Ruku na srce, bilo je i dobrih stvari – na primer razvoj lika Sabin Vren (koji se konačno desio), kao i priča o njenoj porodici i sukobima na Mandaloru su bili odlični, te deluje da će se sledeća sezona dobrim delom fokusirati na tu priču. E sad, ponovo dolazimo u situaciju koja veoma podseća na onu iz The Clone Warsa: „Krenula je da nam pada gledanost i kvalitet serije. Šta bismo mogli da uradimo kako bi se to promenilo? Ha! Znam! Ubacimo Mandalorce! Fanovi balave na njih, jer oni izgledaju tako kul. Priča? Ma ko još vodi računa o priči i da li ona ima smisla. Ćuti i pravi modele tih prelepih šlemova.“ Naravno, ovo je moja šaljiva interpretacija kako su pravljene pojedine priče u The Clone Warsu, te se nadam da ljudi u Lucasfilmu imaju ozbiljan plan kako da poprave kvalitet serije. Na nama ostaje da budemo optimistični i da se nadamo najboljem.

Usput, očekujte Boba Feta u narednoj sezoni. Nadajmo se samo da će njegovo pojavljivanje imati smisla…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s