Cloak of Deception – James Luceno

U par navrata tokom Star Wars dešavajna koja su se nedavno održala u Beogradu i Novom Sadu pomenuo sam (mahom u negativnom kontekstu) knjigu Džejmsa Lusina, koja nosi naziv Cloak of Deception. Nakon toga, dosta vas je izrazilo želju da kažem nešto više o ovoj knjizi i napišem recenziju, što ja naravno nisam odbio, pogotovo zato što se Cloak of Deception uklopila u moj raspored čitanja. Stoga, pred vama je recenzija ove knjige, sada proslavljenog Star Wars autora, Džejmsa Lusina.


Priča knjige počinje da se dešava oko tri meseca pre događaja iz Epizode I. Iznad od Jezgra udaljene planete Dorvale, grupa plaćenika predvođena kapetanom Kolom uništava masivnu fregatu Trgovačke federacije i iz nje kradu gomilu izuzetno vrednih poluga aurodiuma. Kol i njegova grupa su za ovaj posao bili unajmljeni od terorističke organizacije Nebula Front, koja se bori protiv opresije Trgovačke federacije u Spoljašnjem Prstenu galaksije. Kao rezultat ovih konstantnih prepada terorista, Trgovačka federacija traži od Senata da im se odobri da povećaju svoje „odbrambene“ kapacitete kako bi mogli da se zaštite. Vrhovni kancelar Finis Valorum, na savet njegovog dobrog prijatelja senatora Palpatina, predlaže da se odobri ovaj zahtev Federacije, ali da se slobodne trgovačke zone u kojima Trgovačka Federacija posluje počnu oporezivati. Ovaj Valorumov predlog i nije bio najbolje prihvaćen, pa je stoga odlučeno, ponovo na Palpatinov predlog, da se na planeti Eriadu održi poslovni samit gde bi se napravilo finalno rešenje za ove probleme. Međutim, Nebula Front i kapetan Kol neće tek tako mirno posmatrati ovaj samit iz daljine, već spremaju atentat, a sve ove događaje, u koje su uvučeni i Džedaji, iz senke kontroliše misteriozni Gospodar Sita.

Uf, odmah da kažem da ne volim da pišem recenzije ovakvih stvari. Ne volim ih jer nema šta posebno da se kaže. Jednostavno, Cloak of Deception je jedna poprilično dosadna knjiga. Ogroman broj strana je potrošen na ekstremno nezanimljive razgovore među senatorima o korupciji i politici, pa zatim na debate o porezima i spoljnoj politici Republike, te na dosadne Niemoidiance. Onima koji od Star Wars knjiga očekuju isključivo napete akcione avanture, Cloak of Deception će biti pogotovo dosadna. Doduše, Džejms Lusino i nije poznat po tome da su njegove Star Wars knjige pune akcije i avanture, ali su u njima likovi razvijeni do krajnjih granica i poseduju izuzetnu dubinu – što na žalost nije slučaj u Cloak of Deception. Ovde likovi samo stoje kao figure na tabli i Lusino ih pomera po potrebi i ne posvećuje previše vremena njihovom razvoju. U prvi mah se činilo da bi kapetan Kol mogao da bude veoma zanimljiv lik, ali što je knjiga dalje odmicala on je samo bledeo i na kraju zaključak je da je on pao u onu veliku kategoriju jadnih kopija Hana Soloa.

Sa druge strane, Cloak of Deception nije bez svojih kvaliteta. Lusino nam je u ovoj knjizi dao detaljan opis stanja u Republici pre Epizode I. Objašnjena je politička atmosfera, kako su Niemoidianci došli na čelo Trgovačke federacije i počeli da prave armiju, te kako je Palpatin postavio stvari za Valorumovu smenu. Zbog svega toga Cloak of Deception ima nezanemarljiv doprinos galaktičkoj istoriji, što je opšte poznato da ja cenim. Dalje, kao i u svojim ostalim knjigama, Lusino je i u ovoj pokazao svoje izuzetno veliko poznavanje Star War lora, tako da se u ovoj knjizi mogao naći velik broj referenci iz nekih drugih Star Wars knjiga ali i stripova. Tako se u Cloak of Deception pojavljuje Džorus S’baot, pa Verdžer, pa Vilhuf Tarkin, referenciran je i Starkov Hipersvemirski rat, događaji iz e-book novele Darth Maul: Saboteur, kao i niz raznih korporacija i naziva mašina iz Proširenog Univerzuma (Legendi). Iako smo znali iz filmova, ovde nam je na sjajan način predstavljeno kakav je Palpatin bio manipulator. Palpatin je u ovoj priči pomerao ostale likove kao pione na šahovskoj tabli kako bi došao do svojih ciljeva, što je naravno i uspeo.5-10

Moram i da napomenem da ukoliko se odlučite da pročitate ovu knjigu, da to treba da uradite za što kraće vreme, a ne da čitanje razvučete tokom više nedelja. Knjiga poseduje dosta tih manjih podzapleta čiji se delovi na kratke momente pojavljuju duž knjige. U slučaju da niste skoncentrisani tokom čitanja ili da čitanje razvučete tokom dužeg vremenskog perioda, veoma lako vam ti detalji mogu promaknuti ili da ih jednostavno zaboravite.

Na kraju ostaje mi da kažem da Cloak of Deception uprkos svojim manama nije loša knjiga. U principu, ugođaj tokom čitanja ove knjige najviše zavisi od toga da li volite ovakve političke trilere ili ne. Cloak of Deception je dugo smatrana prequelom Epizode I, ali Darth Plagueis je kasnije preuzela tu ulogu jer je mnogo bolje i više povezala ostale priče iz tog vremena sa samim filmom.

Advertisements

2 mišljenja na „Cloak of Deception – James Luceno

    • Primetio sam da Lusino baš i ne leži svakom – uglavnom ljudima koji od Star Warsa isključivo očekuju brze avanture.

      Darth Plagueis je možda bio pomalo dosadnjikav tokom prve trećine, ali kasnije je oduvao koliko je dobar – ako si imao problema sa tom knjigom, onda zaobiđi Cloak of Deception u širokom luku.

      Ni Tarkin nije ni brza, nema ni nešto akcije, a ima određenih drugih mana. Međutim Lusino je provukao Tarkinov lik kroz njegove „Lusino filtere“, tako da je Tarkin dobio dubinu i smisao kao ni u jednoj SW knjizi/stripu do sad.

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s