Za razliku od epizodnih filmova nove trilogije, zasebni, tj. spin-off, filmovi nisu imali posebne izdavačke programe kao što su to bili Journey to Star Wars: The Force Awakens ili Journey to Star Wars: The Last Jedi koji su nam dali brojne knjige i stripove koji su nas uveli u dati film. Ipak, nije da zasebni filmovi nisu dobili ništa u tom pogledu. Tako smo u mesecima pred premijeru Odmetnika-1 dobili Rogue One: Catalyst, koja je efektivno bila prednastavak tog filma, a Solo: Star Wars priča je dobio knjigu Last Shot koja je istovremeno bila i prikvel i nastavak.

Za razliku od Catalyst, koju je napisao iskusni Džejms Lusino, Last Shot je mladom piscu Danielu Hozeu Olderu prva, prava Star Wars knjiga (mada, Older je napisao jednu kratku priču u antologiji From a Certain Point of View). To se upravo i jasno videlo, jer se Older i nije baš najbolje snašao.

Kao što rekoh u uvodu, Last Shot je istovremeno i prednastavak i nastavak filma Solo: Star Wars priča. Kako to? Pa, knjiga sadrži četri priče. Glavna priča se dešava tri godine nakon bitke za Endor i prati Hana, Čubaku i Landa koji su u misiji da pronađu i zaustave super-negativca Fizena Gora koji planira da aktivira uređaj „Phylanx Redux Transmitter“ koji će sve droide u galaksiji pretvoriti u masovne ubice. Druga priča se odvija petnaestak godina pre glavne i ona prati Landa i L3 koji su još tada pokušali da ulove Gora i njegovu napravu smrti. Treća priča se odvija oko deset godina pre glavne i prati Hana, Čubaku i Sanu Staros koji su takođe pokušali da se domognu Gorove mašine. I četvrta, poslednje i najkraća priča je priča o poreklu Fizena Gora.

Mala napomena koja se tiče vremena dešavanja druge i treće priče: Odrednice koje smo dobili u knjizi („15 godina ranije“ , odnosno „10 godina ranije) su jednostavno netačne! Naime, koristeći se njima dolazimo do toga da se druga (Landova) priča dešava u ~8. godini pre Bitke za Javin, što je nemoguće. Nemoguće je zato što se film Solo: Star Wars priča dešava u 10. godini P.B.J. a u njemu smo videli kako je poginula i L3 i kako je Lando izgubio Sokola. Tako da, nemoguće da dve godine posle filma Lando ponovo ima Sokola i da se L3 vratila iz mrtvih. Neka lična procena je da se ta priča dešava između 13. i 10. g. P.B.J. Ovo je još jedan slučaj nelogičnosti i anahronizama kojih u novom kanonu ima sve više i više, a o ovom problemu smo pričali u 31. epizodi Radija Tatuin 202.

Okej, dosta hronologije, prelazimo na samu knjigu. Dakle imamo četri priče, od kojih poslednje tri predstavljaju svojevrsne flešbekove. Imajući u vidu da su poglavlja poprilično kratka i da se priče smenjuju naizmenično, za rezultat imamo narativ koji je totalna zbrka. I ne samo to što svaka dva poglavlja skačemo decenijama po vremenskoj liniji, već je problem i to što se svaka priča odvija na puno različitih planeta i lokacija i svaka ima mnoštvo novih likova, tako da je na momente teško za pohvatati ko je ko i šta se sve i gde dešava. Ukoliko vam se desi da napravite pauzu od par dana tokom čitanja ove knjige ili jednostavno ne budete skoncentrisani tokom čitanja, neizbežno ćete se naći u situaciji da morate da se vratite nekoliko poglavlja u nazad da se podsetite šta se dešava i ko su svi ovi likovi.

Ali ‘ajde to što je narativ krajnje zbrčkan, već je i pola priče potpuno besmisleno. Znamo da Han i Lando u prvoj (glavnoj) priči idu u potragu za Fizenom Gorom. Njih dvoje, uz plejadu sporednih likova, skaču od mesta do mesta, sa planete na planetu, a da nam nije dat ni jedan jedini uverljiv i logičan razlog zašto oni idu na baš te lokacije da traže Gora. Jednostavno, Olderova priča i pisanje deluju kao nešto kvalitetniji fan-fiction, te pola zapleta nema smisla. Takođe, Hanov flešbek i Gorov flešbek nemaju apsolutno nikakvog doprinosa glavnoj priči, te je zaključak da njihovim izuzimanjem, Last Shot ne bi izgubila apsolutno ništa.

A kad smo već kod besmislenih stvari, hajde da pričamo o Fizenu Goru. Mila majko… Ovako lošeg i trapavo napisanog negativca u Star Warsu nismo imali decenijama. Gor je tipičan „ludi naučnik“ sa još luđom mašinom, kojom preti da uništi sve. Kao da je ispao iz nekog trećerazrednog naučno-fantastičnog stripa iz Atomskog doba. Krajnje tragikomično je bilo to što je Older kao hteo da Goru da neku dubinu i motive. Gor navodno smatra da su droidi vrhunac razvoja i da su superiorni u odnosu na „organska bića“ i zalaže se da oni budu slobodni. Ipak, on je iz nekog razloga organizovao kult u kom ljudi sebi odsecaju ruke, ali je kasnije ipak iste te ruke kačio na droide (za koje smatra da su superiorniji) koji su bili u njegovoj službi (da, smatra da droidi treba da budu slobodni, ali ih drži kao sluge). Dakle, Older mu je dao jednu ideologiju, a on je radio potpuno suprotno od nje. Gor je bio jedan tipičan, izrazito loš „mustache twirling villain“.

Ali to nije sve kada su u pitanju tragikomični likovi u ovoj knjizi! Imamo još jedan sjajan primer: Pikpa. Pikpa je Evok haker. Ponavljam: Evok. Haker. Iako je do pre godinu-dve jedina tehnologija koju su Evoksi poznavali bio bukvalno štap i kanap, oni su rešili da više ne kaskaju za vremenom, te sada imamo i Evokse hakere. Kenobijeve mi brade…

Sa druge strane, Last Shot ima i par stvari za koje zaista možemo reći da su dobre. Older je odlično uhvatio duh i Hana i Landa, i dijalozi između ovog dvojca su bili krajnje organski i zabavni. Takođe, jedina prednost Hanovih i Landovih flešbeka je ta što oni stavljaju u jukstapoziciju prikaze mlađih verzija ova dva lika (iz vremena oko Han Solo filma) sa starijim verzijama istih (iz perioda nakon Epizode VI). Imamo prikaz mladog Landa koji bi samo da životari naspram iskusnijeg Landa koji je spreman da se skrasi. Imamo prikaz mladog svojeglavog Hana naspram starije verzije koja je otac i koji više nemože glavom bez obzira da se zaleće u brigadu stormtrupera, iako mu je to prvi instinkt.

Zapravo, to poslednje je verovatno i najveće bogatstvo ove knjige: Han kao otac. Znamo ga kao bitangu, upoznali smo ga i kao starog prekaljenog krijumčara, ali smo ga sad po prvi put videli u ulozi oca. I ta uloga mu ne ide. Osobi koja probleme rešava blasterom i lupinzima, strpljenje (i to sa dvogodišnjakom) i ne ide baš. Zapravo, žao mi je što ovih delova nije bilo više.

Ipak, na kraju krajeva, te stvari koje sam naveo kao pozitivne su samo sitnice.

Zaključak je da je Last Shot jedna od gorih, ako ne i najgora knjiga novog kanona. Zašto? Pa ima mnogo razloga za to. Prvo i najvažnije, narativ koji je nabacan i nekoherentan. Svako poglavlje nas vodi na drugi kraj vremenske linije, na drugu lokaciju i upoznaje nas sa nizom novih likova, a, što je najgore, mi ne znamo zašto smo tu došli i koji je njihov značaj. Takođe, neki segmenti knjige (Gorova priča, Hanov flešbek…) su na kraju krajeva i potpuno nerelevantni i nepotrebni. A kad smo već kod Gora, on i njegovo super-oružje su stvari zbog kojih su mnogi izbegavali (a i dalje izbegavaju) stari kanon, a eto, sada nam se takve stvari očigledno vraćaju. Negativac sa motivima i ideologijom koja nije čak ni površna, nego jednostavno loša, a i on sam je nije dosledan. Najjednostavnije rečeno: Last Shot poseduje priču koja je na nivou nešto ozbiljnijeg fan-fictiona. I da: Evoksi hakeri…