Red Harvest – Joe Schreiber

Star Wars priče su uvek bile mnogo više od samo prostih naučno-fantastičnih akcionih avantura, te su one u sebi imale inkorporirane brojne elemente nekih drugih žanrova. Ti elementi su početkom ovog veka u Star Wars literaturi ekstrapolirani do n-tog nivoa, te smo dobili niz knjiga koje su bile potpuno različitih žanrova. Tako smo na primer dobili vesterne (Kenobi), političke trilere (Cloak of Deception), ratne (X-Wing serijal), a nemali broj knjiga (pogotovo iz Old Republic ere) i te kako odiše atmosferom kakvu imamo delima epske fantastike. Nastavljajući tim trendom, šta je bilo sledeće na redu? Pa ni manje, ni više nego Star Wars horori, odnosno „zombi horori“ da budem precizniji. Jedan od dva Star Wars horora je Red Harvest, koji se donekle može smatrati prequelom druge knjige koja se zove Death Troopers, a čiji je pisac takođe Džo Šrajber.

Nego, kakva je Red Harvest knjiga, te šta se dobija kada se spoji Star Wars sa zombi hororom, pročitajte u nastavku teksta.

Priča se odvija u vreme Stare Republike, u 3 545. godini pre Epizode IV, a 8 godina posle događaja iz Deceived trejlera za The Old Republic MMORPG video igru. Na zabačenoj planeti Odaser-Faustin, koja je okovana snegom i ledom, nalazi se Sitska akademija u kojoj par stotina mladih Sitova uče da krote moći Tamne strane Sile i proučavaju njene tajne. Na čelu akademije se nalazi Gospodar Sita koji se zove Dart Skabrus. Skabrus, kao i mnogi Sitovi kroz istoiju, pokušava da dostigne besmrtnost, a on to planira da ostvari tako što će da izvede stari sitski ritual. Za taj ritual Skabrusu su potrebne dve stvari: Murakami (Crna) orhideja i mladi Džedaj/ka, ali Sit nema ni jedno ni drugo, te je poslao lovce na ucenjene glave da bi mu ih dobavili. Jedan od poslatih lovaca koji se zove Tulk i koji inače pripada Vifid vrsti je ispunio Skabrusov zadatak. Tulk je doneo orhideju i njenog čuvara, mladu Džedajku koja se zove Hestico Trejs koja je radila u Poljoprivrednom korpusu. Skabrus uzima orhideju i pomoću specijalne naprave ubrizgava njen rastvor u krvotok jednog propalog studenta akademije, kojeg je Gospodar Sita držao u svojoj laboratoriji i eksperimentisao na njemu. Student je odmah potom preminuo, ali se i digao iz mrtvih u vidu krvoločne zveri – zombija. Zombi (naravno) beži iz kaveza, te nastaje haos. Zaraza koja se prenosi ugrizom ili kontaktom sa zaraženom krvlju se brzo širi akademijom, te studenti, ali i lovac na ucenjene glave zajedno sa Džedajkom pokušavaju samo da prežive i pobegnu. Međutim, Dart Skabrus ne odustaje od toga da do kraja  izvede ritual.

Da krenemo prvo od pozitivnih aspekata ove knjige. Čitava ta gotska atmosfera koju je Džo Šrajber razvio je sjajna i, naravno, prigodna knjizi ovog žanra. Verovatno moji omiljeni trenutci tokom čitanja su bili inerakcije i opis odnosa između studenata akademije pre izbijanja zaraze. Sitska akademija je delovala kao neka zla i izvitoperena verzija Hogvortsa iz knjiga/filmova o Hariju Poteru. Dalje, sami zombiji deluju kao prava i velika pretnja za junake knjige. Ovi zombiji nisu tromi i spori poput onih iz serije Okružen mrtvima, već su mnogo agilniji, otporniji i, kako da kažem, pametniji. U jednom navratu gomila njih je imala i svetlosne sablje – zamislite samo da se nađete okruženi između pedeset krvoločnih Sit-zombija koji imaju i svetlosne sablje…

Pitanje koje pretpostavljam da se svi pitate je: „Kako se slažu zombiji i Star Wars?“ Moj odgovor je: sasvim dobro. Kao što rekoh, mnogi Gospodari Sita kroz istoriju su kao ultimativni cilj imali da ostvare besmrtnost. Dart Skabrus se sasvim dobro uklapa u to. Jedina razlika između Skabrusa i ostalih Sitova je da Skabrus ima nešto drugačiji metod za ostvarivanje svog cilja. Dart Plegis je manipulisao midi-hlorijanima, Naga Sadau i Dart Višiejt su koristili magiju, a Dart Skabrus je imao svoj ritual. Ritual se sastojao u tome da se prvo ubrizga rastvor Crne orhideje u krvotok, pa zatim da se pojede živo srce mladog Džedaja koji je bio jak u Sili. Međutim, ako se samo ubrizga rastvor orhideje, osoba postaje samo zombi.

A sada da se pozabavimo negativnim aspektima ove knjige. Najveća zamerka koju imam je da je knjiga relativno kratka (oko 250 strana), a u njoj imamo pregršt raznih likova. Zbog toga, nije bilo ni vremena, a ni prostora da se bolje upoznamo sa glavnim likovima, pa je bilo teško navijati za njih – nemoguće je brinuti za neke tamo likove, a da ništa ne znamo o njima. Dalje, sami zombiji su u nekoliko navrata bili u situacijama koje se graniče između bizarnog i glupog. Na primer: u jednoj sceni Sit student je, braneći se od zombija, odsekao čudovištu glavu i krenuo da se penje ka izlazu. Međutim obezglavljeni zombi je podigao svoju glavu i bacio je ka studentu. Glava je nakon leta zagrizla 6-10studentovu ruku i tu je bio njegov kraj. Sledeći sličan primer je taj da su zombiji jahali zaražene tontone, vozeći se u njihovoj utrobi – sliku ove scene sam okačio na fejsbuk stranici. Stvar koja mi takođe nije baš najbolje legla je sama orhideja. Orhideja, koja je inače biljka u kojoj je Sila najjača, je mogla da mislima komunicira sa svojim čuvarom (Džedajkom Trejs), a imala je i personu razmažene devojčice – sve ovo je u najmanju ruku delovalo čudno.

I na kraju, kakva je presuda? Da je Red Harvest esencijalna Star Wars knjiga – nije nikako! Da je Red Harvest savršena knjiga – ni to nije, ali nije ni loša. Ritam knjige je brz, a zaplet prati formulu tipičnih holivudskih zombi-horora. Kao što rekoh, knjiga je relativno kratka, brzog je ritma, zbog čega se brzo i lako čita. Ukoliko imate nešto slobodnog vremena, Red Harvest Vam može pružiti sasvim OK zabavu.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s