Vilhuf Tarkin je uvek spadao u misterioznije likove Star Wars univerzuma. Ko je taj lik što u Epizodi IV naređuje takvoj veličini kao što je Dart Vejder? Stari EU, odnosno Legends, je donekle odgovorio na pitanja o tome kakva priča stoji iza ovog imperijalnog oficira kojeg je u Epizodi IV igrao čuveni Piter Kušing. Sada Dizni, odnosno pisac Džejms Lusino, nam daje potpuno novu priču o ovom legendarnom liku. Lusino je jedan od velikana Star Wars literature, a on je do tog statusa došao, pre svega pišući knjige o negativcima – Darth Plagueis i Dark Lord: The Rise of Darth Vader, na primer, su bile fantastične knjige, te se očekivalo da Tarkin ne bude ništa manje.

Radnja knjige se dešava pet godina nakon događaja iz Epizode III. Na početku knjige, nalazimo Tarkina koji komanduje udaljenom Sentinel bazom, odakle on nadzire radove na izgradnji Zvezde Smrti. Radovi teku relativno glatko, ali, od jednom, dešava se iznenadni napad neke misteriozne flote na bazu. Tarkin je bez većih problema odbio napadače, ali sumnja da je ovako složen napad na ovu tajnu lokaciju bio izveden uz pomoć ljudi iz samog vrha imperijalne hierarhije. Nakon toga, Tarkin odlazi do galaktičke prestonice Korusanta gde se sastaja sa Imperatorom, Dartom Vejderom i najvišim oficirima armije i obaveštajnih službi, te svi oni zajedno diskutuju o napadu na Sentinel bazu. Posle tih sastanaka, Imperator, pomalo iznenađujuće, šalje Tarkina i Vejdera u misiju da se sazna ko stoji iza napada. Ne sluteći ništa, ovaj dvojac upada u zaveru koja je bila kovana godinama.

Pre svega, samo da se osvrnemo na promene koje je ova knjiga unela u dosadašnji (Legends) kontinuitet. Kao prvo i verovatno najveće je to što Tarkin u ovoj knjizi nema ženu i sina, kao što je to imao u materijalima Legends kontinuiteta. Ti materijali su objasnili Tarkinovu okrutnost i nemilosrdnost prema pobunjenicima time što je njegov sin – Garoč Tarkin – bio „ubijen“ od strane pobunjenika. Ova knjiga daje novo objašnjenje Tarkinovog karaktera, koje, da budem iskren, meni bolje deluje. Još jedna promena je ta što je rečeno da je Džedajski Hram izgrađen iznad nekog Sitskog svetilišta, a u Legends kontinuitetu Džedajski Hram je bio napravljen iznad „Bunara Sile“. Takođe, Imperator Palpatin je dobio i prvo ime koje do sada nije imao – sada se zove Šiv Palpatin – još sam podeljen po ovom pitanju. Bilo je još nekoliko manjih promena, ali one nisu toliko bitne.

Knjiga Tarkin je reklamirana kao priča o poreklu Vilhufa Tarkina. Kakva priča stoji iza lika koji bez previše razmišljanja naređuje uništenje čitave planete? Verovatno smo se svi ovo zapitali. E pa, Džejms Lusino nam je dao ne samo odgovor na to pitanje, već i rezon kojim Tarkin razmišlja. Prikazan nam je put kojim je Tarkin išao kroz lokalnu vojsku, pa preko službe u Republici, zatim kroz Rat Klonova i njegove političke karijere, ali događaj, zapravo mesto, koje je Tarkina definisalo kao osobu je Kerion plato na njegovoj rodnoj planeti Eriadu. Naime, tokom svojih tinejdžerskih godina Tarkin je sa svojim ujakom Džovom išao na plato svakog leta, gde je ostajao po nekoliko meseci. Kao i ostali delovi Eriadua nedodaknuti civilizacijom, Kerion plato je bio veliko, negostoljubivo prostranstvo koje su činile džungle i savane u kojima su obitavali opasni predatori. Tamo je Džova učio mladog Vilhufa osnovama preživljavanja i snalaženja u divljini, ali najbitnije lekcije su bile te o hierarhiji predatora, odnosno kako da on postane najdominantnija životinja na platou. Tarkin je lekcije naučene u divljini Eriadua uspešno preneo i prilagodio životu u civilizaciji. Tarkin je hladan, odmeren, inteligentan i analitičan. Čak šta više, toliko je analitičan da me je u par momenata jako podsećao na Šerloka Holmsa, a zanimljivost u tome je što je Piter Kušing zapravo glumio čuvenog detektiva u nekoliko filmova.

Iako je fokus priče usmeren pre svih na Tarkinu, dobrim delom u knjizi imamo i Vejdera i Imperatora. Upravo su razgovori i interakcije između ovog trojca bili možda najzanimljiviji delovi knjige – Tarkinova razmišljanja i teorije o tome ko stoji iza Vejderove maske su bila jako zabavna, ali i tačna. Saznajemo kako su Vejder i Tarkin došli do odnosa kakav imaju Epizodi IV, saznajemo Imperatorove planove, a prilično detaljno nam je prikazano kako je organizovana i kako Imperija funkcioniše u samom vrhu (i političkom i vojnom). Takođe, ne mali broj stranica knjige je posvećen zaverenicima koji su napravili zamku za Tarkina i Vejdera, ali mislim da njihovi motivi i priče nisu bili dovoljno razrađeni.

Generalno, kada pišem recenzije, trudim se da makar jedan pasus posvetim negativnim aspektima, ali kada ječ o knjizi Tarkin – negativnih stvari skoro da nema. Knjiga je delom politički triler, a delom detektivska priča. Taj detektivski deo je možda bilo pomalo zbrzan pred kraj, a to i nerazrađenost motiva zaverenika vidim kao jedine mane, ali koje su zaista minorne. Kao i ostale Lusinove knjige, ni Tarkin nema previše akcije, ali su glavni likovi sjajno razvijeni te je sama priča odlična i puna zanimljivih detalja. Fanovi Imperije će sigurno uživati uz ovu knjigu, ali ja je preporučujem i ostalima jer Vilhuf Tarkin je svakako lik o kojem bi trebali da znate nešto više.