Posle mini-serijala Lando, Čarls Soul (Charles Soule) piše svoju drugu Star Wars priču za Marvel, ovoga puta o avanturi Obi-Van Kenobija i Anakina Skajvokera iz njihovih mlađih dana pre Ratova Klonova.

Obi-Van i njegov padavan dobijaju misiju da ispitaju signal za pomoć sa Karneliona 4 (Carnelion IV), na prvi pogled davno napuštene planete na obodu galaksije. Naravno, ubrzo otkrivaju da je taj svet, i pored kataklizmičnog rata koji je opustošio i zatrovao većinu površine, još uvek nastanjen. Izolovani od ostatka univerzuma, preživeli su podeljeni u dve zaraćene grupe: Otvoreni (Open) i Zatvoreni (Closed), koje krive jedna drugu za uništenje planete i odbijaju ikakvu saradnju. I pored toga što su impresionirani moćima Džedaja, domoroci su toliko naviknuti na stanje večitog sukoba da Obi-Vanove apele na mir ne uzimaju za ozbiljno i gledaju da iskoriste Anakinovu vičnost u popravljanju stare tehnologije – pogotovo borbenih vozila i ostalih igračaka rata – kako bi razbili dugogodišnju pat poziciju i najzad iskorenili drugu stranu.

Glavna priča je ispresecana flešbekovima sa Korusanta (Coruscant). Anakin marljivo trenira u Hramu Džedaja, mada se ne oseća kao da se tu uklapa – poseduje znatno jače sposobnosti od svojih vršnjaka, ali je sklon naletima besa i melanholije. Kancelar Palpatin primećuje dečakovu nesigurnost i, pod izgovorom da razume kako se oseća i želi da mu pomogne, vodi ga da mu pokaže drugu stranu Korusanta – prenaseljenost, bedu, korupciju i porok. Sve to čini kroz suptilnu kritiku uređenja Galaktičke Republike i uloge Džedajskog Reda koja u Anakinu usađuje još dublju sumnju.

U ovim delovima stripa se posebno ogleda talenat pisca Soula da svakom od ovih poznatih likova da glas koji priliči njihovoj filmskoj karakterizaciji. Palpatin je lukav i manipulativan, Anakin manje gunđav, taman dovoljno da se čitalac lakše može povezati sa njim. Jedino se kod Obi-Vana oseća nedostatak zabavnih replika, ali on tu vrši manje-više sporednu ulogu mirotvorca i mudrog mentora.

Što se tiče vizuelne strane stripa, crtež je radio Marko Čečeto (Marco Checchetto). Njegovi likovi su dovoljno izražajni da se svaka emocija na njihovim licima lako čita, a takođe poseduju i osetnu težinu pokreta i realistične proporcije, nešto što mnogi strip-crtači nisu savladali. Nije eksperimentalan sa kompozicijom svojih tabli, ali tako nešto nije ni potrebno u ovako jednostavnoj priči. Kolorista Andres Mosa (Andres Mossa) je takođe uradio dobar posao. Njegove boje su prigušenijih nijansa nego u običnom stripu, što dodatno povećava utisak postapokaliptične sredine u kojoj se odvija radnja.

Iako je u pitanju samo kratka (kao i Lando – pet brojeva) priča, dobar je pokazatelj koliko Marvel razume šta čini Star Wars zanimljivim i daje svojim piscima i umetnicima prostora za poigravanje sa različitim pripovedačkim formatima. Ako vam se dopao Lando i volite da čitate Star Wars stripove postavljene u drugačija okruženja (u ovom slučaju, steampunk vestern) preporučujemo i ovaj serijal.