Bloodline – Claudia Gray

Među silnim knjigama i stripovima koji su izašli na jesen prošle godine, a koji su bili deo Journey to Star Wars: The Force Awakens serije, bila je i YA (young adult) knjiga Lost Stars, koju je napisala Klaudija Grej i kojoj je to bi prvi put da radi na Star Warsu. S obzirom da je Lost Star bila kategorizovana kao YA knjiga, te da je njena priča najavljivana kao „Star Wars Romeo i Julija“, ali i da je sva pažnja skoro potpuno bila usmerena ka žestoko nahajpovanoj knjizi Aftermath, Lost Stars je prošla skoro potpuno neopaženo. To što je Lost Stars pala u seku nekih drugih knjiga – koje su, usput, u najboljem slučaju OK kvaliteta – je bilo potpuno nezasluženo, jer Lost Stars nam je pružila fantastičnu priču, sa sjajnim likovima i, ispostavilo se, ona je postala verovatno najbolja knjniga novog kanona.

Status koji je Lost Stars dobila među fanovima, kao i sjajan posao koji je uradila Klaudija Grej, nije promakao urednicima u Del Reyu (Lost Stars je inače objavljena od strane Disney Pressa), te je Grejeva zamoljena da napiše novu Star Wars knjigu, koja doduše nebi bila YA, već pre svega za starije čitaoce. Tako smo dobili knjigu Bloodline koja je smeštena u (za sada) neispunjen period između Epizoda VI i VII, a koja nam daje priču o princezi Leji koja se nalazi na bitnoj raskrsnici u njenom životu, ali i na bitnoj raskrsnici na kojoj se nalazi i Nova republika. Da li je Klaudija Grej ispunila visoka očekivanja i standarde koje je postavila sa svojom prvom Star Wars knjigom, kakav je kvalitet ove knjige, te da li Kladija Grej postaje „Timoti Zan novog kanona“, pročitajte u nastavku.

Na početku mala napomena da u ovoj recenziji nećemo posebno navoditi i opisivati galaktičke događaje koji su se desili između Epizode VI i ove knjige, već ćemo dopuniti i apdejtovati članak „Stanje galaksije nakon bitke za Endor“ sa novim informacijama. Takvo nešto bi ovde zauzelo previše mesta, tako da ćemo se samo dotaći stvari koje su bitne za ovu recenziju.

Nego, priča knjige Bloodline se dešava dvadeset i tri godine nakon bitke za Endor. Galaksija je već par decenija u miru, a mlađe generacije polako počinju da zaboravljaju herojstvo i žrtvu Pobunjeničkog saveza koji je oborio Imperiju, i iz kog je iznikla Nova republika. Međutim, iako već dvadesetak godina nije bilo rata i uprkos demokratskoj vladavini, Nova republika sve više tone u probleme i nemire. Naime, nakon što se Mon Motma povukla sa mesta kancelara, Nova repulika već dugo nema odlučnog lidera a i inače trom Senat se pretvorio u poligon za neprestane svađe i prepirke između dve stranke – Populističke i Centralističke – te taj organ vlasti već dugo vremena nije uradio ništa korisno. Inače Centralisti se zalažu, kao što njihovo ime predlaže, za jaku centralizovanu vlast, dok se Populistička stranka zalaže za veću autonomiju pojedinačnih planeta i sistema. Senatorka Leja Organa je, naravno, u Populističkoj stranci, jer iz prve ruke zna u šta se može pretvoriti to kada se sva moć slije u ruke jednog čoveka (ili nekolicine). Umorna od međustranačkog prepucavanja i gomila zasedanja Senata koja nisu imala nikakvog efekta, Leja je jedva dočekala da u ime Nove republike ode u misiju da istraži kriminalca Rinrivina Dija, za koga se sumnja da je napravio najveći kriminalni kartel još od pada Imperije. Međutim, odlučeno je da ona u ovu misiju neće ići sama, već će joj se pridružiti mladi senator i Centralističke stranke – Ransom Kasterfo sa planete Riose. Iako se njihove političke ideologije, kao i pogledi na Imperiju, nalaze na potpuno suprotnim stranama spektra, Leja i Ransom polako postaju prijatelji, a njihova istraga odlično napreduje. Leja i Kasterfo otkrivaju da je Rinrivinov kartel možda i veći nego onaj kojim je gospodario famozni crv Džaba, ali što je još strašnije, Rinrivin je povezan sa velikom paramilitarnom grupom znanom kao Amaksinski ratnici koja se sprema za rat protiv Nove republike. Leja i Kasterfo sumnjaju da su i Rinrivinov kartel i Amaksinski ratnici finansirani i pod kontrolom nekog trećeg, mnogo moćnijeg, misterioznog igrača. U međuvremenu, Lejini politički protivnici su došli do najveće lejine tajne: otkrili su ko je Lejin pravi otac.

Nego, da vidimo kakva je sama knjiga. Kao što se  verovatno dâ zaključiti iz opisa priče, Bloodline je politički triler. Negde sam pročitao da je priča ove knjige prvobitno bila koncipirana kao Star Wars verzija serije House of Cards, ali (sva sreća?) to nije ispalo tako. Naravno, ima dosta spletkarenja i igre moći između političkih moćnika, ali to je karakteristično za sve političke trilere. Ako od ove knjige očekujete epske duele svetlosnim sabljama i pregršt akcije onda ćete biti pomalo razočarani: Bloodline toga nema, ali zato ima dosta napetosti i misterije koji preovladavaju pričom. Ima i rasprava i zasedanja u Senatu koja mogu biti pomalo dosadnjikava, ali ona za razliku od nekih drugih Star Wars političkih trilera – Cloak of Deception npr. – ne narušavaju fluidnost priče i bave se nekim bitnijim i zanimljivijim temama nego, recimo, oporezivanja trgovačkih ruta na Spoljašnjem prstenu. Doduše, kao nekom ko se bavi i zanima sa Star Wars hronologijom i in-universe istorijom, takve stvari su uvek korisne i zanimljive.

Kao što je bio slučaj i sa Lost Stars, najveće bogatstvo i ove knjige su fantastični likovi. U Lost Stars su to bili Sajena i Tejn, a ovde su to Leja i Ransom Kasterfo. Bloodline je sasvim sigurno jedna od najboljih – ako ne i najbolja – priča o Leji ikad. Novi strip Princess Leia, ali i neke knjige starog kanona poput Razor’s Edge ili The Courtship of Princess Leia, nisu Bloodlineu ni do kolena. Klaudija Grej je uzela esenciju Leje koju znamo iz filmova originalne trilogije i nadogradila je godinama iskustva koje je Leja stekla nakon Bitke za Endor pa do događaja iz ove knjige. Leja je verovatno po prvi put (u Proširenom univerzumu) postala ovako živ i realan lik, koji na prepreke, probleme i misterije koje se nalaze pred njom u ovoj knjizi reaguje nekako ljudski.

Pored Leje, najviše se istakao mladi senator sa planete Riose, Ransom Kasterfo, kom je ovo prvo pojavljivanje u Star Wars univerzumu. Kasterfo je jedan izuzetno zanimljiv i kompleksan lik, kog je Klaudija Grej fantastično napisala. Na početku knjige, mi, kao čitaoci, praktično mrzimo Kaserfa, ali on postepeno postaje antiheroj, pa se zbližavamo i saosećamo sa njim, pa ga volimo, pa ponovo mrzimo i na kraju malte ne plačemo za njim. Kasterfov put kroz ovu knjigu je fascinantan, a priča koja stoji iza njega, kao i razvoj njegovog odnosa sa Lejom, su – ako je to uopšte moguće – još više zadivljujući. Pored njega, od sporednih likova su se istakli i Grir Sonel i Džof Sistrajker: njih dvoje nisu bili ni blizu složeni i ravijeni likovi poput Kasterfa – pogotovo Džof koji je poprilično jednodimenzionalan lik – ali su odslužili svoju svrhu u priči.

Bloodline ne daje odgovor na svako pitanje i misteriju kada su galaktička istorija, Luk Skajvoker, Džedaji, Rej, Kajlo i ostale stvari u pitanju. Ali nakon čitanja ove knjige mnoge stvari su sada jasnije: Zašto je Leja osnovala Otpor? Šta je Luk radio posle Bitke za Endor? Dobijamo uvid u korene nastanka Prvog reda, te kako se razvijala/propadala Nova republika. Jednostavno, Bloodline premošćava prazninu između Epizoda VI i VII, te je jedan od ključnih delova slagalice, 9-10mada mi i dalje nemamo kompletnu sliku. Zbog svega toga, jasno je da je Bloodline prva knjiga u novom kanonu koju možemo smatrati esencijalnom za galaktičku istoriju.

Sve u svemu, Bloodline je bez sumnje jedna od najboljih knjiga novog kanona – lično, Lost Stars je za mene i dalje “broj jedan”, ali Bloodline nije daleko. Dobili smo jednu sjajnu, emotivnu priču sa fantastičnim i novim i starim likovima, koja nam otkriva dosta toga. Klaudija Grej se bez sumnje nameće kao vodeća ličnost među piscima novog Star Wars kanona, ali, da li je to čini “Timotijem Zanom ove nove ere Star Warsa”? Pa, u smislu konstantnog izbacivanja novih, fantastičnih materijala, odgovor je da. Međutim, Thrawn trilogija ne može (i ne bi trebala) da se poredi sa Klaudijinim knjigama, jer su potpuno drugačije. U svakom slučaju, mi kao fanovi treba da budemo zadovoljni što dobijamo ovako dobre i kvalitetne Star Wars priče. Bloodline se nameće kao obavezno štivo.

Advertisements

2 mišljenja na „Bloodline – Claudia Gray

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s