Princess Leia

Pored (za sada) tri tekuća strip serijala – Star Wars, Darth Vader i Kanan: The Last PadawanMarvel je odlučio da nam ponudi i kratke mini-serijale čija bi se priča fokusirala na neke od bitnih likova Star Wars univerzuma. Prvi od ovih mini-serijala je Princess Leia čiji je prvi broj izašao četvrtog marta, a peti i poslednji broj prvog jula. Sceanrio je napisao Mark Vejd (Mark Waid), a za crtež je bio zadužen Teri Dodson (Terry Dodson).

Priča ovog mini-serijala počinje scenom sa samog kraja Epizode IV kada princeza Leja (Leia Organa) odlikuje Hana i Luka (Luke Skywalker). Na samom kraju ove ceremonije (koji nismo videli na filmu) general Dodona (Dodonna) naređuje da se baza na Javinu 4 (Yavin 4) evakuiše, jer Imperija sada zna za ovaj položaj Pobunjenika i sigurno će da dođu. Potresena uništenjem njene “rodne” planete Alderana (Alderaan), Leja pokušava da odgovori ovom stresu na jedini način koji ona zna: akcijom, da radi nešto korisno za Pobunjenički Savez. Međutim, general Dodona naređuje Leji da ona ne radi ništa i nigde ne ide jer je Imperija raspisala poternicu za njenom glavom. Leja naravno ne želi samo da sedi i ništa ne radi, a kada čuje da Imperija lovi preživele sa Alderana kao znak odmazde zbog uništenja Zvezde Smrti, ona odlučuje da se ogluši o naređenja njenih nadređenih. Zajedno sa pilotkinjom Evan (Evaan), koja je takođe sa Alderana, i vernim Ar-Tuom (R2-D2) Leja krade brod i kreće u potragu za preživelima sa Alderana koji su raštrkani širom galaksije.

Kada je Marvel najavio da će da radi ovakve kratke mini-serijale, moj najveći strah je bio (a koji postoji i dalje) da će to biti neke kratke sporedne avanturice, koje se jednom pročitaju i zaborave. Mini-serijal Princess Leia je jednim delom upravo to – jedna sporedna avanturica – a drugim delom je nešto veće. Kako je to uopšte moguće? Pa, ako gledamo čitav Galaktički Građanski rat, to što je Leja pobegla na nedelju dana i skupljala preživele Alderance je svakako mala, sporedna misija. Međutim sa druge strane, ovaj mini-serijal opisuje kako se Leja nosila i kako je reagovala na verovatno najbitniji događaj u njenom životu – uništenje Alderana od strane Zvezde Smrti – a i dat nam je makar mali uvid u to kakva sudbina čeka Alderanace u budućnosti.

I upravo je baš ovo poslednje na veoma dobar način urađeno u stripu. Priča stripa, kao i sama Lejina reakcija, su prirodan i logičan sled događaja koji su usledeli uništenju Alderana. Mark Vejd je savršeno uhvatio i preneo Lejin duh iz filmova, ali kada je fizička sličnost u pitanju tu imamo malih problema (ali o tome nešto kasnije). Bilo je zanimljivo pratiti odnos između Leje i Evan i pratiti kako se on razvija – u prvom broju Evan je prema Leji praktično osećala prezir (zbog toga što Leja nije dovoljno i kako treba žalila za smrću svojih roditelja i planete), a na kraju postale su najbolje drugarice.

Novi likovi, predvođeni sa Evan, su bili manje-više zanimljivi i dobri, ali pored njih pojavili su se i neki stari, od kojih su u oči najviše zapali Nien Nanb (Nien Nunb) i admiral Akbar (Ackbar). Iako je Nanbova pojava u priči bila pomalo iznenađujuća, on je bio zanimljiv i odlično uklopljen u priču, što nije slučaj sa Akbarom. Zahvaljujući ovom mini-serijalu, a i knjizi Heir to the Jedi, znamo da je riboliki admiral bio prisutan na Javinu 4 tokom velike bitke koja se tu desila. Pa zašto onda Akbar nije bio u kontrolnoj sobi za vreme bitke? Zašto nije bio prisutan na ceremoniji dodele odlikovanja Hanu i Luka? Da li je možda imao stomačne probleme tokom čitave bitke i bio zaglavljen u toaletu? Nekako deluje da bez ikakve potrebe i nekog naročitog razloga on uguran ovde, čisto eto da ga ima. U samom stripu je svojim gunđanjem i dobacivanjem vojnicima koji su prenosili teret tokom evakuacije on kao trebao da bude neki komični odušak, ali i nije baš najbolje ispalo.

Kada se krene čitati ovaj strip, definitivno prva stvar koja se primećuje je crtež Terija Dodsona. Reakcije na crtež su veoma podeljene – ili ga ljudi ne vole ili ga obožavaju. Po ovom pitanju ja sam podeljen, mada iskreno, bliži sam ovoj grupi kojima se baš i nije svideo. Na momente, facijalne ekspresije su bile toliko dobro odrađene i savršeno su odražavale emocije likova, a u nekim drugim momentima jedva se mogao razaznati pol nekih likova – Džora Astejn (Jora Astane) na primer. Na momente su tuš i korištena paleta boja bile prelepi, a na momente crtež je izgledao kao da ga je radio neki pijani Pikaso u pokušaju. Nisam jedan od onih koji traži da crtež u stripu mora da bude što više fotorealističan, ali rad Terija Dodsona u ovom mini-serijalu mi se uglavnom nije sviđao i što je najgore, u nekoliko navrata je skretao pažnju sa priče.

I kakva je onda konačna presuda? Uf, teško je reći. Princess Leia definitivno ne spada u loše stripove, ali sigurno ne ni u one najbolje. Lejina priča u ovom stripu je prirodan nastavak njene priče iz Epizode IV, te uprkos nekim manama koje Princess Leia ima, moj savet vam je da ako nađete vremena , pročitate ovaj strip.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s