Darth Bane: Rule of Two – Drew Karpyshyn

„Uvek ih ima dvoje – jedan učitelj i jedan učenik.

Jedan da drži moć, a drugi da žudi za njom.“

Rat između Džedaja i Sitova je konačno gotov. Čitavo Bratstvo tame nestalo je u eksploziji „Misaone bombe“ („Thought bomb“). Cela galaksija milsli da su Sitovi zauvek nestali, ali nije tako. Dart Bejn je poslednji preživeli Mračni gospodar, i odlučan je da sprovede svoju novu doktrinu u delo, a ona će se deset vekova kasnije pokazati kao uspešna. To je „Pravilo dvojice“ („Rule of two“).

U ovoj knjizi priča prati više likova. Prvo mesto ne zauzima Bejn, kao u Path of Destruction već je tu niz likova i svaki od njih ima određeni broj poglavlja. Na prvi pogled to mi se i nije mnogo svidelo. U prethodnoj knjizi pratili smo priču iz Bejnove perspektive i to je jedna od stvari zbog čega mi se ta knjiga i svidela toliko. U ovoj knjizi titularni gospodar Sita i ne čini mnogo, mada to nije do loše karakterizacije, nego baš suprotno. On je sada jedan od dva preživela Sita, on je majstor koji ima svoj zadatak – da obezbedi opstanak sitskog reda. Ovde je prikazan kao vrlo oprezan: izgradio je mrežu doušnika i uvek je u toku galaktičkih događaja. Zanimljivo je videti kako se Bejn nosi sa Orbalisk parazitima, koji su se zakačili za njega, hraneći se njegovom mračnom stranom, ali mu uz to daju neprobojan oklop.

Takođe, on na Rusanu pronalazi devojčicu Rejn nakon pogibije Lorda Kana i Bratstva tame. Rejn uzima ime Dart Zana (Darth Zannah) i postaje Bejnov učenik. Progres nejnog lika od uplašene devojčice, pa sve do moćne Dart Zane mi se posebno svideo. Njen potpuni prelaz na mračnu stranu je prikazan kroz neke vrlo uznemirujuće scene. Ona za razliku od svog učitelja koristi duplu svetlosnu sablju ali je isto odličan mačevalac. Zana Bejnu služi kao sredstvo koje neposredno izvršava njegovu volju, inicirajući separatističke pokrete i slično, dok on planira iz senke. Ona je kao lik veoma lukava, te, kao i njen gospodar,  i ona žudi za što više moći, a interesuje se i za tajne mračne strane, pogotovo sitsku magiju. Tu me je podsetila na „Sith sorcerer“ klasu u MMO igri The Old Republic, što mi se posebeno svidelo jer to moja omiljena klasa. U ovoj knjizi inače ima još paralela sa tom video igrom.

Bejn i Zana su najbolji likovi u knjizi, ali tu se pojavljuje i niz drugih likova koji su ipak nešto manje interesanti. Tu je Darovit, koji poznaje Zanu još od detinjstva i veruje da ona nije potpuno pala na mračnu stranu – on je poprilično dosadan lik. Darovit je isključivo tu da bi Zanu pokušao da odvrati od mračne strane. Njegova poglavlja su bila dosta suvoparna, ali nisu dugo trajala tako da nisu povredile knjigu u globalu. Jedan od likova iz prethodne knjige koji se pojavljuje je Džedaj ucitelj Valentin Farfala (Valenthyne Farfalla) koji se borio na strani Armije svetla. On je rodjeni diplomata, uvek smiren, pravo oličenje jednog Džedaja, ali pored toga, bio je poseban jer je mnogo voleo skupu odeću i umetnost. Tu je takodje i Džoun Otoun (Johun Othone) učenik Lorda Hota, koji je sušta suprotnost Dart Zane. Tu opet ima paralela izmedju ove knjige i igre The Old Republic. Zana je „Sith sorcerer“ dok je Džoun „Jedi sage“. On se više oslanja na silu, nego na njegove veštine sa svetlosnom sabljom. Sve u svemu on mi se svideo kao lik, mada mislim da nije dostigao svoj potencijal. Njegova poglavlja, doduše nisu toliko interesantna kao Zanina, ali imaju akcije i drže pažnju. Ono što mi se u vezi snjim nije svidelo je kraj ovog lika – mislio sam da će biti značajniji od onoga što smo dobili.

Rule of Two je dosta drugačija u nekim aspektima od prethodnog Path of Destruction. Već sam rekao da priča prati više likova, a i glavnu ulogu ovde više zauzima Zana nego Bejn. Naravno, ne kažem da Bejn nije igrao značajnu ulogu u knjizi. Dinamika i odons izmedju njih dvoje je odlično odradjena. Ostali likovi nisu bil8-10i loši, mada ništa spektakularno – Darovit je jedini lik koji  je bio dosadan i koji mi se nije svideo. Rule of Two ima par uznemirujućih scena, ali svaka ima svoje mesto u priči. Ovde ima manje akcije nego u prethodnoj, ali to ne znači da je u ovoj knjizi nema. U vreme dešavanja ove knjige galaksija je u miru pa nema epskih bitaka kao pre, ali naravno da ima duela svetlosnim sabljama, pogotovo na kraju. Posebno mi se svidela ta poslednja borba  iz razloga zato što mi je izgledala kao iz neke MMO igre. Svaki učesnik je imao svoju ulogu u borbi – oni koji igraju takve igre će me razumeti.

Sve u svemu Rule of Two je poprilično dobar nastavak odličnog Path of Destruction iako ima nekih stvari koje su drugačije, ovo je dosta dobro drugo poglavlje Bejnove trilogije.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s