Iako je video igra Star Wars: Battlefront izašla pre nekih nedelju i kusur dana, iskustvo krvave rovovske borbe Galaktičkog Građanskog rata smo mogli da osetimo još početkom ovog meseca kada se u prodaji pojavila knjiga Battlefront: Twilight Company, koja je uslovno rečeno novelizacija ove dugo očekivane video igre. Kažem uslovno, jer video igra nema nikakvu priču, a čak ni ne daje opise ni pozadinsku priču o bitkama koje igrači igraju.

Inače, u Legends kontinuitetu smo imali dve vrste novelizacija video igara. U prvu grupu spadaju na primer novelizacije The Force Unleashed I i II koje su direktno adaptirale priču video igre i možda dodale još po koji detalj. U drugu grupu na primer spadaju četri knjige The Old Republic serijala ili na primer Galaxies: The Ruins of Dantooine, koje su nam dale sasvim novu priču, koja je do duše inspirisana i tesno povezana sa respektivnom video igrom. E pa, Twilight Company ne pripada ni jednoj od ovih grupa, jer, kao što rekoh, video igra nema nikakvu priču, već jedino što knjiga i video igra dele je tematika – tj. rat.

Twilight Company je napisao Aleksander Frid, kom je ovo prva knjiga. Uprkos tome, Frid je i te kako poznat Star Wars fanovima. Frid je radio na priči za The Old Republic MMO, zatim na stripovima Lost Suns i Blood of the Empire koji su direktno povezani sa TOR-om, kao i na nekoliko kratkih priča. Dakle, Frid ima iskustva u sklapanju priča oko video igara, ali hajde da vidimo kako je to uradio sa Battlefrontom, video igrom bez ikakve priče.

Priča knjige počinje oko mesec dana pre Epizode V, sa kojom se potom ukršta tokom bitke za Hot, te traje još dva meseca. Knjiga prati vojnike 61. mobilno-pešadijske čete znane kao Sumrak četa, mada je u fokusu pre svih narednik (a kasnije kapetan) Hazram Namir. Tokom bitke za planetu Haidoral Prajm, Namir i njegova jedinica hvataju lokalnu imperijalnu guvernerku koja se zove Everi Čalis, koja je kasnije otkrila da je namerno organizovala njeno zarobljavanje, jer želi da prebegne na stranu Pobunjeničkog saveza. Čalis je bila učenik i pomoćnik famoznog grofa Vidiana (kog smo upoznali u knjizi A New Dawn), zbog čega ona poseduje ogromno znanje o kretanju imperijalnih trupa, logistici i svemu ostalom, zbog čega je ona krucijalan dodatak Savezu. Vođeni planovima koje je napravila guvernerka Čalis, Sumrak četa će da uđe u veliku kampanju sa brojnim i manjim i većim bitkama, a čiji će vrhunac biti bitka za Solust. A za to vreme, Imperija je pokrenula poteru za odbeglom guvernerkom, koju predvodi mladi prelat Verdž.

Kratko i jasno: Twilight Company je jedna mračna ratna priča. Iako smo ranije imali podosta Star Wars priča koje su obrađivale neke mračnije teme (New Jedi Order serijal, velik broj materijala koji su pratili Gospodare Sita, Legacy, itd.), među njima su bile retke one koje su na ovaj način i u ovolikoj meri obrađivale krvavu realnost rata – zapravo, nešto najsličnije ovoj knjizi je priča Noob koja je prikazana u četvrtom broju Legacy strip serijala.

Twilight Company nam je pokazala jedno drugo lice Galaktičkog Građanskog rata, koje je krvavo i blatnjavo. Prikazano nam je da svi oni silni, bezimeni vojnici Saveza nisu slavno jurišali na AT-AT hodalice i ginuli zarad nekih viših pobunjeničkih ideala. Svi oni su se pridruživali Savezu iz najrazličitijih razloga i sa najrazličitijim motivima i ginuli na najbizarnije i najkrvavije moguće načine. Prikazano nam je kako su se oni nosili sa porazima i gubitcima, te kako su tražili nadu u ovom nemilosrdnom ratu.

Od tih silnih pobunjeničkih vojnika se najviše istakao Hazram Namir, koji je i glavni lik ove knjige. Namir je na momente bio poprilično nezanimljiv i dosadan lik, pogotovo u prvoj polovini knjige – iz početka on je delovao samo kao neka blaža verzija Ramba. U nastavku knjige, pre svega zahvaljujući flešbek poglavljima koja su pratila njegovo odrastanje na njegovoj rodnoj planeti, Namir je dobio solidnu dubinu, a njegov odnos i interakcije sa guvernerkom Čalis su ga učinili nešto zanimljivijim. A kad smo kod guvernerke, ona je pored Namira bila najzanimljiviji lik. Bilo je interesantno čitati njene razloge za napuštanje svog pređašnjeg položaja, kao i motive koje su je odveli u borbu protiv Imperije.

Nasuprot Čalis i Namiru, na potpuno suprotnoj strani spektra je bila Tara Niende. Tara je bila stormtruper na Solustu i velik broj poglavlja je pratio njen vojnički život i priču koju je tekla paralelno sa glavnom (o Sumrak četi), sve dok se one ne ukrste pred kraj. U tim silnim poglavljima Tarin lik se nije razvio ni milimetar, nije imao nikakvu ulogu, a nije nam otkriveno ama baš apsolutno ništa od ikakve važnosti za priču, te je zaključak da ta poglavlja o Tari uopšte nisu bila ni potrebna. Deluje da je Frid sa Tarinom pričom hteo da pokaže da su ljudi ulazili i u vojsku Imperije sa najboljim namerama, ali je ipak ta priča definitivno najslabija karika ove knjige. Samo kratak podsetnik da je svega dva meseca ranije, knjiga Lost Stars istu temu istražila mnogo dublje, detaljnije i, na posletku, mnogo uspešnije od Twilight Company.

Na kraju, Battlefront: Twilight Company je jedna priča koja je dosta različita od ostalih u novom kanonu, a kakvu dugo nismo videli ni u Legends kontinuitetu.

Kroz prizmu Sumrak čete dobili smo jedan sasvim novi pogled na Galaktički Građanski rat i na ljude koji su se borili u njemu. Knjiga je na momente spora, teška i dosta mračna, tako da je nikako ne bih preporučio onima koji od Star Wars priče isključivo očekuju lagane avanturice sa po kojim duelom svetlosnim sabljama. Twilight Company definitivno ima određenih mana, ali uprkos tome, ona od mene dobija solidnu ocenu.