Evo je, konačno je pred nama A New Dawn, prva knjiga novog kanona i uvod u Rebels TV seriju koja nam dolazi ovih dana. Džon Džekson Miler i Disney su pred sobom imali težak zadatak. Brojnim fanovima, koji su ostali ljuti nakon resetovanja kanona iz aprila ove godine, moralo je biti pokazano da Star Wars knjige imaju pred sobom svetlu budućnost i da je A New Dawn dostojna toga da bude prva knjiga novog kanona. Takođe, veliki zadatak ove knjige je bio da bude dobar uvod u Rebels TV seriju.

Da li je Džon Džekson Miler uspeo sve ovo da uradi, te kakva je uopšte ova knjiga? Odgovore na to ćete dobiti u nekoliko pasusa koji slede.

Još od kako je izdata „Naredba 66“, Kejnan Džarus je u begu, seleći se sa jedne planete na drugu i radeći najteže poslove. Poslednja na koju je došao se zove Gors, koja se ne okreće oko svoje ose, tako da je jedna polulopta u večnom mraku, a druga je izložena neprestanom prženju obližnje zvezde. Zbog toga je život bio jedino moguć na mračnoj strani, na kojoj su se nalazila brojna postrojenja za preradu rude torilida, koja je ključna sirovina za izradu brodova Imperijalne flote. Taj torilid se eksploatisao na Gorsovom kristalnom mesecu koji se zove Sinda, odakle je prevožen na Gors raznim transporterima. Upravo se tim poslom bavio Kejnan – prevozeći eksplozive na Sindu, a sa nje dovozeći sirovu rudu. Život za Kejnana i ostale rudare u blatu i mraku Gorsa bi bio težak i bez konstantne torture i nadgledanja Imperije, a jedino mesto gde mogu da se opuste je kantina u kojoj Kejnan takođe radi kao konobar, mada, u principu, on poslužuje više sebe nego goste. To teško stanje se još više pogoršava kad na Gors dođe grof Denetrius Vidian. Vidiana (koji je, inače, kiborg) je poslao Imperator kako bi on na Gorsu drastično povećao proizvodnju torilida. Beskompromisni grof je skovao plan kako to da uradi, iako bi kao rezultat toga Gors i svo stanovništvo na njemu bilo uništeno. Taj plan otkriva Kejnan, koji udružen sa lepom, ali problematičnom Herom Sindulom, zatim ludim bombašem Skelijem i bivšom radnicom nadzora Zalunom, rešava da spreči grofa.

Pre čitanja ove knjige, jedno od mojih najvećih očekivanja je bilo to da ćemo dobiti pregršt informacija o Kejnanu i Heri, tj. o pričama koje stoje iz njih. Što se tiče Kejnana, to smo i dobili. Šta više, knjiga počinje flešbekom u kom Kejnan kao padavan prati predavanje koje drži Obi-Van Kenobi u Džedajskom hramu na Korusantu pred kraj Ratova Klonova. Samo da napomenem da Kejnan Džarus zapravo nije njegovo pravo ime i prezime, već Kejleb Dum, a ovo novo je uzeo da bi se sakrio od Imperije. O Kejnanu dobijamo informacije još ko mu je bio Džedaj učitelj, te kako se on nosio sa tim što mu je „Naredbom 66“ uništen život – naime dosta vremena je provodio za šankom (i ispod njega), te je odbijao da koristi Silu i stvara veze sa drugim ljudima, ali to se sve menja kada na Gors dođe grof Vidian i kada Kejnan upozna Heru. A što se Here tiče, nakon trista i nešto strana ove knjige o njoj i dalje skoro ništa ne znamo, što je za mene malo razočarenje, ali se nadam da će serija istražiti njenu prošlost.

Kada su drugi likovi u pitanju, u prvi plan su izbili Skeli, grof Vidian i Re Sloun koja je kapetan u imperijalnoj floti. Skeli je bio radnik u rudniku čije je zaduženje bilo da postavlja eksplozive. Kada on shvati da će daljim kopanjem rude, mesec Sinda da se uruši sama u sebe, on odlučuje da preduzme radikalne korake, nakon čega se udružuje sa Herom i Kejnanom. Skeli je bio veoma zanimljiv i zabavan lik, te mi je bilo krivo što kraj knjige za njega nije bio baš najsrećniji.

Grof Denetrius Vidian je glavni negativac ove priče. Što se njega tiče, opet dolazi do onog klišea da negativci moraju da budu neki kiborzi i da imaju neke maske, mada uprkos tome, on je veoma zanimljiv lik sa misterioznom prošlošću. Džon Džekson Miler se svojski trudio da kroz prizmu Vidiana pokaže kako je Imperija nemilosrdna i brutalna, u čemu je čak i pomalo preterao. Naime, Vidian je u par navrata, bez nekog naročitog razloga, golim šakama ubijao razne šefove rudarskih firmi, i bacao ih u bazene pune kiseline. Uprkos tome Vidian je dobro izgrađen lik sa dobrim motivima, te ne izgleda kao neki generički antagonista.

Re Sloun je kapetan zvezdanog razarača „Ultimatum“. Nisam jedan od onih koji poklanjaju preveliku pažnju polnoj i rasnoj raznolikosti likova u fikciji, ali bilo je lepo videti da u ulozi visokih oficira može da bude i žena i to crne boje kože. Kroz njene oči, čitalac dobija uvid u to kako je Imperija organizovana, te kakve se igre moći odvijaju u vrhu imperijalne hijerarhije.

Džon Džekson Miler je, bez sumnje, uspeo da napiše avanturu u stilu filmova originalne triologije – grupica, na prvi pogled, skroz različitih ljudi se udružuje sa ciljem da spreči uništenje čitave planete koja je pod pretnjom Imperije. Poglavlja su poprilično kratka, a priča je fluidna i napeta, tako da se knjiga brzo čita, mada je u par navrata bila pomalo dosadna kada je objašnjavano kako funkcioniše ekonomija Imperije i kako teče proces prerade torilida.

A New Dawn nije savršena knjiga i mada nekim Legends knjigama nije ni do kolena, ona se može smatrati i više nego solidnim početkom ovog novog kanona. Obzirom da sam pročitao sve Star Wars knjige koje je napisao Džon Džekson Miler, mogu slobodno da kažem da je A New Dawn najbolja koju je napisao. Recenziju ću da završim sa citatom iz ove knjige koji se, sasvim sam siguran, odnosi na promene u kanonu:

„Postoje istine i postoje legende dotaknute istinom, i jedne i druge mogu da vas nuče nečem.“