Pre tri dana u Novom Sadu je uspešno obeležen svetski dan Ratova Zvezda, odnosno May the Fourth. Kako je ta manifestacija izgledala iz perspektive jednog od organizatora, pročitajte u nastavku.

Pre nego što počnem da sabiram utiske, samo da objasnim kako je uopšte došlo do organizovanja ovog događaja.

Ekipa koja je organizovala ovu manifestaciju u Novom Sadu, a kojoj pripadam i ja, se prvobitno okupila početkom februara sa namerom da u Srbiji napravimo ispostavu 501. Legije. Hardkor fanovi svi do jednog, pravili smo redovne sastanke, odlučni u nameri da ova sjajna humanitarna organizacija zaživi i u Srbiji što pre.

Krajem marta, na jednom od tih sastanaka je pomenuto kako bi bilo cool da organizujemo nekakav Star Wars događaj 4. maja. Ideja, iako je bila lepa, bila je u početku dočekana sa pomalo skepticizma, jer za organizovanje bilo kakvog događaja potreban je novac, prostor i ljudstvo, a mi nismo imali ni jedno od toga u željenoj količini. Uprkos tome, rešili smo ipak da organizujemo manifestaciju obeležavanja 4. maja, ali sa namerom da ona bude skromna, za 100-150 ljudi, da ima humanitarni karakter i da nam to bude škola za buduće manifestacije – nadamo se pod zastavom 501. Legije. Tako smo počeli da se raspitujemo za prostor, pravimo sadržaje, pozajmljujemo od prijatelja potrebne stvari, te je na kraju pala odluka da se događaj održi u TC Lupus, gde bi bilo predavanja (u prostoru gde su i održana) i mala izložba odmah pored, a u kafeu Put Putuj žurka. Oko nedelju i po dana pre 4. maja, zvanično smo obznanili našu malu manifestaciju na Fejsbuku gde smo napravili stranicu i event.

Međutim, iako je prošlo manje od 12 časova od objave, broj prijavljenih je već premašio naša gornja očekivanja, a do 4. maja bilo je prijavljeno za dolazak preko 600 ljudi! Odmah smo shvatili da prostor koji smo planirali neće biti dovoljan za sve, te smo odlučili da u Lupusu dodatno proširimo izložbu, napravimo prostor za klince, dovedemo prodavca Star Wars memorabilije – našeg drugara Peđu iz Beograda – zatim, da napravimo panele o raznim Star Wars temama, itd. Delovalo je da ćemo ipak uspeti da udomimo svu tu masu ljudi. Međutim, nekoliko dana pre manifestacije, menadžer tržnog centra, koji se inače slabo javljao na telefon i čiji smo blagoslov imali ranije, je javio da se sadržaji koji su planirani da budu u holu ne smeju tu odvijati.

To nam je drastično poremetilo planove, ali na sreću, naši prijatelji iz Gilde Igrača su nam ustupili njihov prostor u susednom pasažu, tako da je deo sadržaja bio spašen, mada je sada čitava manifestacija bila podeljena na tri lokacije: prostor za predavanja u suterenu, pazaak kantina na spratu i izložba/prodaja/dečiji prostor u pasažu pored. Imajući u vidu ovu razuđenost, kao i arhitekturu Lupusa koja podseća na lavirint, napravili smo gomilu strelica koje bi tačno vodile posetioce do sve tri lokacije, međutim…

Na sam dan manifestacije, kada smo krenuli da postavljamo smernice, menadžer tržnog centra nam je saopštio da ih ne smemo lepiti po prozorima, izlozima, reklamama i podu, nego isključivo po praznim zidovima. E sad, u zgradi čija je unutrašnjost napravljena skoro isključivo od stakla to je postalo velik problem. Postavili smo strelice gde smo mogli i odlučeno je da ko koliko može od nas petoro čeka posetioce i sprovodi ih do željenih lokacija. Međutim svako od nas je već imao obaveze i bitna zaduženja, tako da je to sprovođenje ljudi ispalo pomalo trapavo – što je po meni jedina objektivna zamerka čitavom događaju.

Kako je izgledao moj 4. maj u Novom Sadu?

Pa moj 4. maj je počeo tri sata ranije od zvaničnog otvaranja kapija u 16h. Nameštan je prostor, tegljene su stolice i stolovi gore-dole, iz pasaža u pasaž, pomagalo se postavljanju izložbe i nameštanju predavaonice. Otvaranje sam dočekao u pazaak kantini gde sam vodio nekoliko partija, kako bi se moj kolega Petar prisetio pravila i preuzeo vođenje ovog dela manifestacije. Dalje sam pomagao Moni oko nameštanja projektora koji je imao bezobrazno kratak kabl. Kasnije sam držao svoje predavanje koje je (naravno) bilo posvećeno Proširenom Univerzumu. Između svega toga, trčao sam vodeći ljude koji su došli u Lupus i tražili sadržaje koji su ih interesovali – po mojoj proceni, tog dana sam sproveo sigurno stotinjak ljudi do njihovih željenih lokacija. Tek sam oko 19:30 prebacio iz pete u četvrtu brzinu. Siguran sam da podatak da imam upalu mišića već dva dana dovoljno govori o mojim naporima.

Međutim, uprkos svemu tome, našao sam (a ne znam kako) vremena da pričam sa mnogima od vas, što je za mene uvek vrhunac ovakvih okupljanja. Uglavnom sam dobijao pitanja o Proširenom Univerzumu i šta je kanon, a šta nije, koja sam rado odgovarao. Vrhunac je bio kada sam ispred izložbenog prostora pričao pred grupom klinaca, koji su širom raširenih očiju slušali priče o Dartu Bejnu, o Imperatoru koji je preživeo smrt i naravno o kapetanu Reksu. Veoma mi je bilo drago kada sam čuo vaše pohvale i onaj sjajan aplauz nakon predavanja. Ono što mi je bilo simpatično, a šta sam pomenuo na fejsbuk stranici, je da su mi neki ljudi prilazili sa: „Ćao, jesi li ti onaj Star Wars naučnik?“ ili „Jesi li ti onaj Star Wars hronolog?“ Ko zna, možda to stavim u svoj CV.

Siguran sam da se mogu naći stvari koje smo možda mogli bolje da uradimo, ali s obzirom da smo imali budžet od 0 RSD, zatim da nam je ovo prvo iskustvo u organizovanju ovakvog nečeg, da nas je bilo jedva petoro u organizaciji na (po procenama) 400-500 posetilaca, zatim da smo prvobitno planirali događaj za 100-150 ljudi i uz sve probleme sa kojima smo se susreli tokom organizacije, moje je mišljenje da je Dan Ratova Zvezda u Novom Sadu bio sjajan – vaše reči i aplauzi, kao i osmesi dece, su to očigledno potvrdili. Možda nam se može zameriti na nekim aspektima organizacije, ali na entzijazmu i želji ne može – imajte u vidu da je Novi Sad jedini grad u regionu u kom je organizovano obeležen 4. maj. Ljudi su imali prilike da čuju i vide nešto novo, da saznaju stvari o Star Warsu koje ranije nisu znali i naravno da se druže i zabavljaju sa ljudima koji dele istu ljubav prema dalekoj, dalekoj galaksiji.

Meni na kraju samo ostaje da se zahvalim mojim kolegama Marku, Moni, Peri, Aleksandru, te naravno jednom, jedinom, neprevaziđenom Banetu Medakoviću i njegovoj sjajnoj porodici u kojoj je Sila i više nego jaka – bila je čast organizovati ovaj događaj zajedno sa svima vama i siguran sam da ćemo u budućnosti praviti još puno velikih stvari. Sledeći 4. maj će biti veći i bolji – već smo sada stupili u kontakt sa nekim ozbiljnim ljudima i organizacijama koji će nam pomoći u tome.

Međutim, nećete morati da čekate sledeću godinu za novo Star Wars druženje. Uskoro stiže još velikih vesti…

Neka Sila bude sa vama.