Nakon knjige Secrets of the Jedi, u kojoj je predstavio istoriju Džedaja i njihovog učenja iz perspektive Luka Skajvokera, iz pera pisca Marka Sumeraka je stigla i knjiga Secrets of the Sith, koja slično svom prethodniku donosi prikaz istorije Sita i njihovih verovanja iz perspektive sitskog Imperatora Palpatina.

Ova knjiga je donela zanimljive poglede na neke od ključnih tema vezanih kako za mračnu stranu sile, tako i za sikvel trilogiju. Jedna od tih tema je i koncept Dijade u Sili. Ovde saznajemo Palpatinovo viđenje njenog značaja i kroz njega dobijamo prvi konkretniji opis ovog koncepta.

Kao i sve velike teme koje se javljaju u Ratovima Zvezda, i ova poreklo vuče iz priča Džozefa Kempbela, čuvenog istoričara mitologije, koji je „mitsku dijadu“ okarakterisao kao dva dela jedne celine.

Probaćemo da predstavimo oba viđenja, Kempbelovo i ono dato u knjizi Secrets of the Sith i pokušati da naglasimo neke dobre i eventualno promašene ideje.

U daljem tekstu će se pojaviti spojleri vezani za knjigu Secrets of the Sith, kao i neke od filmova sikvel trilogije

Ovako Imperator Palpatin opisuje Dijadu i njen značaj:

„Hiljadama godina, Sitovi su pratili Rule of Two, ali za njega se kaže da je samo bleda imitacija svog prethodnika, Doktrine Dijade. Legende tvrde da dva bića koja dele ovu duboku vezu dobijaju pristup velikom broju sposobnosti – veština koje su izvan shvatanja najmoćnijih korisnika Sile. Za članove Dijade se veruje da su mogli svoju životnu Silu da prebacuju u druge kako bi ih izlečili. Neki čak mogu instantno da razmenjuju fizičke objekte kroz vreme i prostor. Ako bi dva Sita imala tako duboku vezu, koja bi nadmašila njihovo fizičko biće, moć koju bi mogli da otključaju ne bi znala za granice“

Ovaj prvi opis se slaže sa scenama koje smo videli u Usponu Skajvokera, a saznajemo da je sada po novom kanonu, Rule of Two nastao kao imitacija Doktrine Dijade, što utiče na posmatranje celokupnog kanona. Da li, ako je posledica toga da je neko deo Dijade to da može da leči druge, to znači da je i popularni Grogu (beba Joda) u Dijadi sa nekim i onda sa kime? Opis se ovako nastavlja:

„Dijada je veza koja ne može nastati samo voljom. Moj učitelj, Dart Plegis je pokušao da oformi takvu vezu samnom. Iako je bio mudar u upotrebi Sile, ispostavilo se da nije bio dostojan ovog zadatka. Ja sam takođe pokušao da ostvarim ovakvu vezu sa svojim učenikom Anakinom Skajvokerom. Ali čak i sa „izabranim“ na mojoj strani, balans koji smo posedovali je bio bleda senka u odnosu na perfekciju Dijade. Ako dve najmoćnije dinastije u Galaksiji – Palpatin i Skajvoker – ne mogu da ostvare takvu vezu, postavlja se pitanje, da li je Dijada uopšte moguća.“

Ponovo, davanjem smisla konceptu koji je uveden za poslednjih 20 minuta poslednjeg filma, nekoliko ključnih tema i ideja iz kanona ali i iz proširenog univerzuma su samo preskočene. Novelizacija Epizode IX je govorila o tome da je Palpatin pokušao da oformi Dijadu sa Anakinom i da nije uspeo u tome, što se poklapa sa ovim opisom.

U prikvel trilogiji, kao i u romanu Darth Plagueis (koji je deo Legends kontinuiteta), nigde se ne spominje koncept Dijade u Sili, a sada, po novom kanonu, Palpatin je sve vreme tragao za time, dok, kako je to objašnjeno u proširenom univerzumu, Plegis nije želeo da se „spaja“ sa bilo kime, već da svoje telo učini besmrtnim.

Sa neke treće strane, ako uzmemo u obzir činjenicu da Dijada ne može tek tako da nastane, ako je Snouk (čitajte Palpatinov klon) „povezao umove“ Kajla i Rej, da li je i kako onda to dovelo do Dijade, i još bitnije, kako Palpatin ne zna za to pre finalne scene filma?

Opis ovog koncepta završava se sledećim pasusom:

„Doktrina Dijade je uklesana u zidovima moje tvrđave na Eksegolu od davnih vremena, kao konstantni podsetnik njenog značaja našem redu. Za Sith Eternal, to nije samo priča iz prastarih legendi, to je budućnost Sita, ključ pomoću kojeg se dostiže pun potencijal mračne strane. Ali ako je Dijadu potrebno ponovo formirati, sa kime bih trebao da delim njenu legendarnu moć? … Jedna stvar je sigurna, kada se Dijada vrati, doneće sa sobom novu eru, a ja ću biti tu da njenu moć preuzmem u ime Sita.“

Ilustracija dijade u knjizi Secrets of the Sith

Dijada se ovde navodi kao prvenstveno učenje mračne strane, što znači da bismo mogli posmatrati Kajla i Rej, barem prema ovom opisu, kao budućnost Sita. Sa druge strane, ako Dijada donosi novu eru i Palpatin obećava da će biti tu da preuzme njenu moć, to otvara pitanje da li će se možda sitski Imperator vratiti ponovo?

Cilj koji imaju Dizni i Lukasfilm je izgleda postao da se sve „rupe“ nastale idejama iz sikvel trilogije popune, što će više napraviti štete nego koristi. Zanimljivo bi bilo saznati koliko je na pisanje ovih delova knjige imao uticaj sam pisac, a koliko je upliva imala grupa za kanon.

Sada treba ceo opis uporediti sa onim Džozefa Kempbela. Citat koji sledi stiže iz dela o herojevom putovanju, konceptu nad kojem je izgrađena cela priča Ratova Zvezda, gde Kempbel govori o braku kao mitskom događaju:

„Za mene, pojam braka (saveza) je da ako vam taj brak nije prvi prioritet u životu, onda niste u braku. To je veoma važna odluka. jer dostiže i zahteva prepuštanje, koje mora biti potpuno, jer ste sada deo dijade i reagujete u skladu sa tom dvojnošću. Kao što sam rekao ljudima koji brinu o tome, kada učinite ono što bi se moglo smatrati žrtvom drugoj osobi, ne žrtvujete se za nju, već za vašu vezu. Veza je polje za žrtvu, gde oboje imate odnos prema toj vezi i onda ste zajedno. Ovo se može uporediti sa Jin-Jang konceptom (ako ste previše deo jednog ili drugog, onda niste deo braka). Od tog momenta je sve u nekom odnosu sa tom vezom. A kada se u tom smislu donose presude o postupcima i odlukama u različitim trenucima, onda ste u braku. Njega čine dva stadijuma – prvi se može nazvati biološki – donosi porodicu, a potom dolazi ono što ja nazivam mistični, alhemijski brak.“

U ovim opisima, Kempbel samo jednom spominje izraz Dijada, ali o samom konceptu je mnogo pričao kao ideji da se dve suprotnosti sastanu i formiraju jednu celinu. Opisuje ih kao vezu između muške i ženske osobe koja je simbol dublje prirode univerzuma. Džordž Lukas je u svom poimanju Sile istu inspirisao Kempbelovoj diskusiji Jin-Jang koncepta. U videu ispod možete naći kratak opis ovog koncepta iz perspektive Džozefa Kempbela:

Kris Terio, koji je radio na scenariju za Epizodu IX je naveo da je Kempbelova ideja o Dijadi (ili kako je Kempbel upotrebljavao izraz, Duadi), bila inspiracija i kako su time pokušali da objasne i prodube vezu Kajla i Rej koja je nastala „spajanjem umova“, ali da isto tako ostavljaju otvoreno pitanje od kog vremenskog trenutka su Kajlo i Rej postali Dijada. U istoj izjavi govori kako je Palpatin verovatno pogrešio, spajajući ih.

Kada sve ovo uporedimo, prvo što se vidi je da je Dijada u knjizi Secrets of the Sith opisana mnogo više u duhu Ratova Zvezda, kao što bi verovatno i trebalo, ali da nema toliko dodirnih tačaka sa inspiracijom i idejama koje su imali kreatori Epizode IX.

Prepuštanje i žrtva za vezu su koncepti koje smo, uglavnom i videli u Epizodi IX, ali viđenje kreatora kako Dijada nastaje i sada teksta pisanog u knjizi Secrets of the Sith ne samo da imaju potpuno drugačiju konotaciju, već menjaju ideje i koncepte koje je Džordž Lukas formirao tokom prikvel trilogije, a ostavljaju nas (već standardno) sa mnogo više pitanja nego odgovora…

Svoje mišljenje o ovim isečcima, kao i načinu na koji je sada Dijada prezentovana i kako to utiče na druge materijale i koncepte, možete nam ostaviti u komentarima ili na našem Diskord serveru.

Za poslednje Star Wars vesti pratite HoloNet na Fejsbuku i Tviteru.