Queen’s Shadow je knjiga koja nam dolazi iz pera E.K. Džonston koja nam je pre par godina podarila i knjigu Ahsoka, kojom sam bio veoma zadovoljan, te sam od ove knjige imao velika očekivanja… I grdno se prevario.

Za razliku od Asoke koja je nakon nešto sporijeg početka izrasla u sasvim solidnu knjigu, ova je sadržala onu usporenost zbog koje su mnogi fanovi proglasili Epizodu I najgorom, mislim barem do izlaska nove trilogije. Problem je što se ta usporenost konstantno vraćala.

Kao fan prikvel trilogije, rado sam dočekao ovu knjigu koja govori o Padme, ali i o njenoj senci. Pod senkom se smatra Sabe, njena verna pomoćnica i dvojnica kada god je to potrebno. Knjiga je smeštena u za Padme tranzicioni period: između Padme, kraljice Nabua i Padme, senatora svoje rodne planete. Sam početak knjige upravo prikazuje izbore za novu kraljicu i šta Padme misli o tome, kao i planove o budućnosti. I haljine. Toliko opisa haljina koje nose Padme i sve ostale učesnice ovog razgovora da sam imao utisak da čitam obaveznu lektiru i da ne uživam u tome.

Radnja se zahuktava kada na molbu nove kraljice Padme odlazi na Korusant kako bi učila o senatorskom poslu. Međutim, osim o svom novom poslu ona i dalje razmišlja o dečaku robu sa Tatuina i zbog toga želi da ode tamo i na neki način ukine ropstvo na toj pustinjskoj planeti. Pošto smo već u Epizodi I videli kako je moguće da Padme bude na dva mesta istovremeno, zaplet je u tom momentu postao predvidljiv. Srećom, misli nam je skrenuo odabir haljina kao i objašanjavanje svakog detalja na tim haljinama. Misli o lektiri su se vratile, a počeo sam i aktivno da preskačem redove o modi na Nabuu.

Kako ne bih preterano otkrivao radnju ove knjige neću mnogo ulaziti u detalje, ali mogu napomenuti da se sam zaplet deli na dva dela gde istovremeno pratimo Padme i Sabe. Kao i uvek, radovao sam se pojavljivanju nekih dobro poznatih likova kao što su Šiv Palpatin za kog je delovalo da u svakom trenutku drži sve konce u svojim rukama. Tu su bili i Bejl Organa i još neki zanimljivi likovi na kraju.

Sabe odlazi na misiju, a kao i uvek kada neko od likova dobije misiju, neko bude pratilac, a u ovom slučaju pratilac je Tonra, kapetan kraljevske garde Nabua. Ovaj dvojac je imao izvesnu hemiju dva potpuno suprotna karaktera koja se savršeno dopunjuju, ali ni blizu nekih drugih parova u univerzumu. Naravno, sve je uvek isprepletano opisima odeće, čak i kada nisu u pitanju haljine.

Na samom kraju knjige dolazi do potpune promene pošto je proteklo par godina i opisuje se početak uzdizanja Imperije. Objašnjava se sudbina nekih likova koje smo upoznali u ovoj knizi. Sem Sabe i Tonre, ostali i nisu vredni nekog specijalnog pominjanja, a da budem iskren njihova imena su brzo iščezla iz mog sećanja. Kraj bi se mogao nazvati prithvatljivim pošto me je naterao da u jednom dahu pročitam šta je bilo na umu protagonista ovog dela. Kažem prihvatljivo, pošto je i sam kraj prošaran opisom odevnih kombinacija.

Sve u svemu knjiga od koje sam očekivao mnogo, a dobio skoro ništa. Ako bi postojali Star Wars vikend romani, ovo bi bio prototip kako bi se radili. A izgleda da ćemo uskoro imati idealnu priliku da pročitamo i prikvel ovog romana. Još prilika da saznamo više o nedelji mode na Nabuu.