Nakon Battlefront: Twilight Company i novelizacije filma Odmetnik-1 (koja je, usput, fantastična i koju zdušno preporučujem svima), Alphabet Squadron je mladom i talentovanom Aleksanderu Fridu treća Star Wars knjiga. Obzirom da smo u prošlosti imali niz sjajnih priča u čijem fokusu su bile razne eskadrile (pre svega mislim na fenomenalni X-Wing serijal Arona Olstona i Majkla Stekpoula), a da se Aleksander Frid odomaćio u tom ratu u Zvezdanim ratovima, tj. u tom vojnom aspektu Star Warsa, Alphabet Squadron (koja je inače prva u istoimenoj trilogiji) je bila knjiga kojoj sam se veoma radovao uprkos njenom šašavom nazivu. Ipak, ispalo je da taj naslov nije bio jedina problematična stvar kada je ova knjiga u pitanju.

Priča knjige se dešava u periodu između Epizode VI i knjige Aftermath – moja lična procena je da Alphabet Squadron počinje oko dva meseca nakon Bitke za Endor. Nakon genocida koji je bio Operacija „Cinder“, pilot Jirika Kvel dezertira iz imperijalne službe i biva smeštena u kamp u kom su ostali imperijalni dezerteri. Posle mesec dana u kampu Kvelovoj prilazi Kern Adan, operativac obaveštajne službe Nove Republike, koji joj nudi opciju da se iskupi tako što će se pridružiti operativnoj grupi koja ima zadatak da pronađe i uništi „Shadow Wing“ – elitni puk TIE lovaca koji seje haos po galaksiji u kojoj rat i dalje uveliko traje, puk kom je Kvelova pripadala do pre koji mesec. Uz Jiriku koja zadužuje X-Ving, Adan u svoju operativnu grupu dovodi još Neta Tensenta (Y-Ving), Čas na Čadik (B-Ving), Vila Larka (A-Ving) i Kairos (U-Ving), pilote čije su respektivne eskadrile uništene upravo od strane „Shadow Wing-a“. Ovoj eklektičnoj grupi ljudi i letelica ostale kolege piloti posprdno daju naziv „Alphabet“ eskadrila. Članovi Adanove operativne grupe će morati da nauče da se izbore sa ličnim demonima i kako da funkcionišu zajedno kako bi uopšte preživeli i naposletku izvršili svoj zadatak.

Na početku ću samo na kratko da se dotaknem naslova. Iako nam knjiga zapravo daje vrlo dobro objašnjenje zašto se eskadrila baš tako zove, i dalje ne mogu da se otmem utisku da je taj naziv previše šašav i da je prigodniji nekakvoj dečjoj „Star Wars azbuci“. Takođe,  mnogi se pitaju kako eskadrila uopšte može da se zove „Alphabet“ kada je glavno pismo u Star Wars univerzumu „Aurebesh“. Pa da, „Aurebesh“ jeste glavno, ali nije jedino pismo – tu je još i „High Galactic“ koji efektivno predstavlja engleski alfabet, i čije postojanje dozvoljava upravo ovakve stvari.

Iako smo se (pretpostavljam) svi nadali knjizi kakve su bile one iz X-Wing serijala, ispalo je da im Alphabet Squadron nije ni približna: ni po tonu, ni po likovima, pa čak skoro i kvalitetu. Jedino što Fridova nova knjiga deli sa knjigama legendarnog X-Wing serijala je početna postavka, to jest, imamo grupu šarenolikih pilota koji su dobili zadatak da izvrše neku specijalnu misiju – tu se sve sličnosti završavaju.

Alphabet Squadron je zapravo sličnija knjizi Twilight Company nego knjigama iz serijala koje su napisali Olston i Stekpoul. Stare X-Wing knjige su brzog tempa, sa vedrim tonom i likovima i predstavljaju jedne nadasve zabavne Star Wars avanture. Sa druge strane, Fridove knjige istražuju krvavu i blatnjavu realnost rata, likovi su progonjeni bitkama koje su preživeli i saborcima koje su izgubili, atmosfera je tmurna, a priča više ima formu nekakvih ratnih dnevnika.

Skoro čitava priča je iz perspektive Adanove operativne grupe i prati njihovu misiju lova na „Shadow Wing“, a Frid je u nju vešto utkao priče o poreklu članova eskadrile (za razliku od Twilight Company gde je pribegao prostim flešbek poglavljima kako bi opisao prošlost glavnih likova). Takođe, Fridovi opisi svemirskih bitaka (koje uvek predstavljaju vrhunce ovakvih priča) su dosta opštiji od opisa njegovih starijih kolega (pogotovo Stekpoula koji nam je u detalje, precizno opisivao manevre svakog pilota), ali su i više nego dovoljno dobri da stvorimo kristalnu sliku kako se odvija data bitka.

Svi članovi „Alphabet“ eskadrile su, poput svojih brodova, jasno diferencirani jedni u odnosu na druge i svaki od tih likova poseduje zadovoljavajuću složenost. Međutim, i uprkos tome, isti ti likovi su verovatno najveća mana ove knjige!

Svi članovi Adanove operativne grupe su istrošeni borci koje progone i bitke koje su jedva preživeli, i pokojni prijatelji koje su ostavili i njihove mračne tajne koje skrivaju od drugih članova tima. Mučeni su i time što i dalje nisu prihvaćeni, što sumnjaju u uspeh svoje misije i što su izgubili i poslednju trunku nade za bilo šta. Sva kompleksnost koju likovi poseduju dolazi isključivo iz upravo ovakvih mračnih misli i emocija. Koliko je atmosfera tmurna dovoljno govori to da je neformalni psihoterapeut tima zapravo reprogramirani imperijalni droid za mučenje.

Likovi nisu dosadni i nezanimljivi, ali teško ih je zavoleti kada jedino što imaju je posttraumatski stresni poremećaj. Takva tmurna atmosfera i taj apsolutni nedostatak bilo kakve vedrine su potpuno zagušili knjigu. U jednom kratkom poglavlju na sredini knjige kada su članovi „Alphabet“ eskadrile otišli na misiju prikupljanja resursa pa su kampovali na jednoj zabačenoj planeti imali smo momenat da su članovi tima počeli da se malo više upoznaju i zbližavaju, a i bilo je par šala – iako je to poglavlje bilo potpuno nerelevantno i iako ta misija nije imala neki naročiti značaj, taj milisekund vedrine i pozitivnosti je bio momenat kao kada bi neko širom otvorio prozor u prostoriji punoj duvanskog dima. Knjiga i likovi su prodisali, ali samo na trenutak.

Da polako završavam: Alphabet Squadron u principu nije loša knjiga. Zapravo, oni koji uživaju u vojnoj naučnoj fantastici ili u pričama koje obrađuju rat u Zvezdanim ratovima na nešto realističniji način, ova knjiga će verovatno sasvim lepo leći.

Ako vam se svidela Phasma ili Battlefront: Twilight Company, onda ćete izvesno uživati i uz Alphabet Squadron. Ako tražite isključivo priču i likove kakve smo dobijali u knjigama X-Wing serijala, onda ova knjiga nije za vas. Treba imati u vidu da je Alphabet Squadron još i prva u istoimenoj trilogiji knjiga. Sa tim na umu, možemo da zaključimo da je ona postavila solidne temelje za naredne dve knjige, ali samo se nadam da će u njima likovi pored PTSP-a imati makar nešto pozitivno.