Pod ovim naslovom od pola metra krije se novi serijal o Dartu Vejderu. Diznijevo restartovanje kanona je Čarlsu Soulu (Charles Soule), autoru Star Wars: Obi-Wan & Anakin i Death of Wolwerine i crtaču Đuzepeu Kamunkoliju (Giuseppe Camuncoli) dugogodišnjem veterana strip industrije italijanskog porekla, poznatog po Spajedmenu i Helbrejzeru omogućilo da istraže prve godine Vejderovog života nakon onog ozloglašenog NOOO!!!

Kroz prikvele gledali smo Anakinov pad, ovde pratimo Vejderov uspon. Nakon buđenja u svom novom telu i saznanja da je odgovoran za smrt svoje ljube i poroda, Gospodar Sita poznaje samo jednu emociju bes, a uskoro će ga upoznati i cela galaksija. Njegov glavni zadatak je pronađe džedaje koji su uspeli da izbegnu Naredbu 66 i eliminiše ih. Istovremeno Vejder se sistematski trudi da izbriše svako sećanje na svoj predhodni život i svakoga ko ga na njega podseti.

Strip nudi odgovore na mnoga pitanja. Kako je nastala njegova crvena sablja? Kako je usavršio tehnike koje kasnije vidimo da upotrebljava bez mnogo muke? Kako se održava njegov oklop? I neka koja se nismo ni setili da postavimo, kao na primer: Koji džedaji se smatraju opasnijim od Jode? Kako su viši ešaloni Imperije reagovali na Vejderovu pojavu? Zbog čega njegova tvrđava na Mustafaru tako izgleda?

Posle nekog vremena potreba Vejdera da bude temeljan dovodi do toga da konstantna ubistva deluju repetetivno, preterano i nepotrebno pa lik deluje jednodimenzionalno što on nije. Naravno treba uzeti u obzir da on ovde tek gradi svoju reputaciju. Njegova odlučnost i odanost tamnoj strani i samom imperatoru se konstantno testiraju. Iako odan oboje, pokazuje nezavisnost u svom delovanju i svojim odlukama.

Crtež izgleda odlično. Monstruoznom izgledu Palpatina i Mas Amede nema ravnog, osim možda da kod Petričića. Vejderovo astralno telo je posebno onespokujavajuće. Akcione scene kojima ovaj strip obiluje izgledaju predivno. Trudio se da se ne oslanja previše na žive filmske modele, od čega mnogi Marvelovi stripovi pate. Dosta vremena je posvećeno dočaravanju samog Vejdera, ali su neki epizodni likovi propatili zbog toga. Posebno prikaz Tarkina i njegovih oficira koji ponekad deluju izetno loše. Sve naslovnice su dobro urađene, autori nisu bežali od davanja omaža pa čak i parodiranja.

Teško je naći neke veće zamerke ovom stripu. Mon Kala ark deluje pomalo zbrzano, istina nadmudrivanje između Vejdera i Tarkina do kojeg dolazi kao posledica jeste prilično zanimljivo za čitanje.

Uključivanje Vejderovog Godišnjaka #2 je bila greška pošto dosta nategnuto pripada ovom periodu, nije pisan i crtan od strane autorskog dvojca i izuzetno je slabiji od ostalih brojeva. Takođe, osećam da je ovakvom završnicom strip ostao nedorečen. Autori nisu dorasli metafizici koje su se dohvatili u posledenjem broju. Čitalac će ostati sa gorkim ukusom na ustima iako zna da je ovakav kraj bio neizbežan.

Pošto je okrenut ka akciji, dijalog nije obilan i strip se lako i brzo čita. Uspešno inkorporira ostatak kanona kako filmove, uključujući na momenat i nove, tako i animirane serije Ratove klonova i Pobunjenike.

Preporučujem vam da nikako ne ignorišete ovaj strip. Ima samo 25 brojeva, sakupljenih u četiri trejda, koji će se naći u dva tvdokoričena toma. Čeka vas mnogo uzbuđena i poneko novo otkrovenje.