Kada je, mnogo pre premijere filma „Star Wars: The Force Awakens“, kompozitor Džon Vilijams objavio da će se vratiti u „Star Wars“ galaksiju i pisati muziku za novi film, sreći fanova Star Wars-a nije bilo kraja. Van svake sumnje je da je ogromnoj popularnosti „Zvezdanih ratova“ doprinela nezaboravna muzika ovog legendarnog kompozitora. Više puta je i sam Džordž Lukas u svojim hvalospevima o muzici za njegovu sagu, ponovio da mu se ponekad činilo da Vilijams ne komponuje muziku koja bi pratila njegove filmove, već da on pravi filmove koji bi pratili Vilijamsovu muziku. Svako ko je bar jednom preslušao kompletnu muziku iz makar jednog filma o „Zvezdanim ratovima“ zna da ova tvrdnja nije tako daleko od istine, upravo zato što Vilijamsova muzika sasvim slobodno može stajati sama za sebe, nevezana za film, a da opet bude jedno izvanredno napisano delo. Razume se, za nas fanove, mnoge scene iz „Zvezdanih ratova“ su gotovo neodvojive od muzike koja ih prati.

Kako se multimedijalni univerzum naše voljene sage širio tokom godina na raznovrsne video-igre, muzika Džona Vilijamsa je sa filmova preneta na razne platforme, pucačine, avanture, svemirske bitke. Međutim, kako su video-igre postajale savremenije i čija radnja je počela da dotiče neke epohe koje nisu direktno vezane za epohu Imperije i Pobunjenika opisanu u filmovima, tako je i muzika počela da biva originalnija. Naime, pojavila su se neka nova imena, neki novi kompozitori koji su obogatili muzičku paletu „Zvezdanih ratova“. Navešću samo neke, najbitnije, kao što su Džoel MekNili, sa svojom originalnom muzikom za igru „Shadows of the Empire“ (odakle je najpoznatija tema za princa Šizora), zatim Džeremi Soul, koji je pisao muziku za sada već nezaobilaznu igru „Knights of the Old Republic“, kao i muzika Marka Griskija za „The Force Unleashed“ i „The Old Republic“, kao možda najbolja muzička ostvarenja za „Zvezdane ratove“ pored Vilijamsa. Takođe, treba spomenuti i Kevina Kajnera koji je uneo jedan modernizovan i svež muzički pristup ovoj sagi u serijama „The Clone Wars“ i „Rebels“. Međutim, u „Zvezdanim ratovima“ na velikom filmskom platnu, publika je slušala samo Džona Vilijamsa. Do sada.

Kada najnoviji i naveliko najavljivani zasebni film u franšizi, „Rogue One: A Star Wars Story“, bude došao u bioskope, imaćemo priliku da prvi put čujemo muziku koja prati jedan „Star Wars“ film a koja nije Vilijamsova. Kao kompozitor je najavljen oskarovac Aleksandre Despla. Šta ova promena znači za „Zvezdane ratove“ i za nas kao poštovaoce lika i dela vremešnog Džona Vilijamsa?

Pre nego što odgovorimo na to pitanje, hajde da se prvo osvrnemo na opus gospodina Desplaa, koji polako postaje sve impresivniji. Ovaj sredovečni parižanin, rođen kao Aleksandre Mišel Žerar Despla, koji je počeo pisanjem muzike za drame, kao što je „Devojka sa bisernom minđušom“, ili „The Painted Veil“ (za koju je osvojio Zlatni globus), nije imao dovoljno prostora (u nedostatku boljeg izraza) da se „razmaše“ i pokaže nam na koji način ume da upotrebi ceo potencijal simfonijskog orkestra. Tek sa filmovima „The Golden Compass“, „Harry Potter and the Deathly Hallows“, i „Godzilla“ pokazuje da se izuzetno snalazi i u žanru fantastike. Upravo muzikom za poslednji deo sage o Hariju Poteru, Despla postaje Vilijamsov muzički naslednik, a sva je prilika da će tako biti i u „Zvezdanim ratovima“. Vilijams je i ranije imao svoje „nastavljače“ u drugim filmskim franšizama, kao što su Don Dejvis, tvorac muzike za trilogiju „The Matrix“ koji je pisao muziku za „Jurassic Park 3“, ili Džon Otman koji je izvanredno odradio posao za film „Superman Returns“. Zašto je baš Despla odabran da komponuje muziku za „Rogue One“? Najsažetiji odgovor bi bio: zbog svog muzičkog stila.

Danas, kada postoji ogroman broj mlađih kompozitora koji se oslanjaju na elektroniku ili digitalne medije, mahom proistekli iz studija jednog drugog legendarnog kompozitora, Hansa Cimera, kao što su Brajan Tajler („Fast and Furious“), ili Ramin Đavadi („The Game of Thrones“), Aleksandre Despla predstavlja ono što se zove „old school“, a upravo takvim stilom komponuje i Džon Vilijams.

Neko će možda reći da Vilijamsa niko ne može da zameni. Međutim, kontraargument bi bio da, kao što je menjanje režisera iz filma u film u okviru Star Wars sage unelo preko potrebnu svežinu (Irvin Keršner, Ričard Markvand, Dž.Dž. Abrams), tako i novi kompozitor unosi neizbežnu svežinu u muziku „Zvezdanih ratova“. Ta svežina, taj novitet, nije ništa loše, čak je i dobrodošao. Naročito ako se obrati pažnja na muziku skorijih Star Wars filmova (najviše Epizodu II i Epizodu III), gde je Vilijams donekle izmenio svoj stil; muzičke teme su mu postale dinamičnije, žustrije, oslanja se više na neke egzotičnije instrumente, ali gube na originalnosti. Vilijams je čak počeo i da „pozajmljuje“ neke muzičke motive iz drugih filmova na kojima je radio, ali to donekle vodi do svojevrsnog samoplagijata. Iako je odradio sjajan posao za „The Force Awakens“, naročito sa novom temom „Ray’s Theme“ koja predstavlja pravo uživanje za slušanje, Vilijams ipak nije dosegao one visine koje je nekada držao, recimo, sa muzikom za „The Phantom Menace“.

Da se vratimo na predstojeću muziku za „Rogue One“. Razume se, svi imamo neka svoja očekivanja u vezi sa muzikom, ali mislim da bi bilo sigurno reći da u svakom slučaju Despla treba da ispuni sledeće:

1. U filmu „Rogue One“ bi morala da se pojavi najmanje jedna nova, originalna glavna tema, jedan lajtmotiv koji bi bio vezan za nekog od glavnih likova, ili događaj, i koji bi se pojavljivao tokom filma u bitnim scenama vezanim za taj lik ili događaj (lepo bi bilo da Džin Erso dobije svoju temu).
2. Budući da je radnja filma smeštena u već poznatu epohu obrađenu u dosadašnjim filmovima, i da se ceo film oslanja na konflikt Imperije i Pobunjenika, gotovo da je neminovan muzički osvrt na postojeće teme koje karakterišu te dve grupacije, a pošto je potvrđeno da Dart Vejder u filmu ima značajnu pojavu, dakle, „Imperijalni marš“ je zagarantovan!
3. Ukoliko se u montaži ekipa bude držala ustaljene forme sa najavnom i odjavnom špicom, onda očekujemo Vilijamsovu glavnu temu za „Star Wars“ u punom sjaju, sa finim prelazima ka muzici koja prati priču (nakon uvoda) i iz poslednje scene (na početku odjavne špice).

Na kraju, možemo reći da muzika za „Rogue One: A Star Wars Story“ treba da bude skladan balans između starih, već ustaljenih Vilijamsovih tema i novog muzičkog materijala koji će biti izvorno Desplaov, zajedno sa poštovanjem dosadašnje forme, tj. kontinuiteta sa Vilijamsovim pristupom „Zvezdanim ratovima“. Videćemo (a i čuti) kada film stigne u bioskope u decembru, što lično jedva čekam, a siguran sam da su i ostale „kolege“ fanovi jednako nestrpljivi.