Lords of the Sith Pola Kempa (Paul S. Kemp) je četvrta knjiga novog kanona. Kemp je postao poznat čitaocima Star Warsa zahvaljujući knjigama Crosscurrent, Riptide i Deceived, a moram da priznam da sam upravo zahvaljujući Kempovom prikazu Darta Malgusa (Darth Malgus) u Deceived, ja zapravo zavoleo tog lika. Nakon prve dve knjige novog kanona (A New Dawn i Tarkin) koje su bile i više nego dobre, treća knjiga (Heir to the Jedi) je bila slabijeg kvaliteta i poprilično razočaravajuća, a da li je Lords of the Sith nastavila tim negativnim trendom, pročitajte u nastavku.

Priča knjige se odvija osam godina nakon početka Ratova Klonova. Republika je transformisana u Galaktičku Imperiju, a Imperator i Dart Vejder (Darth Vader) sa njihovim legijama stormtrupera i kompletnom ratnom mašinerijom, drže galaksiju pod svojim đonom. Međutim, tu i tamo počinju da se pojavljuju grupice ljudi koji pokušavaju da se odupru opresiji Imperije. Najznačajnija od tih grupa je ona na planeti Rajlot (Ryloth) koju predvodi veteran iz Rata Klonova, Čam Sindula (Cham Syndulla), kog smo upoznali krajem prve sezone The Clone Wars TV serije u epizodi „Liberty on Ryloth“. Čam i njegovi borci su godinama, uz pomoć jednog imperijalnog oficira koji se zove Belkor Drej (Belkor Dray), napadali imperijalne komvoje, postrojenja za preradu ruda bitnih za proizvodnju vojne opreme, krali zalihe i sabotirali Imperiju na svakom koraku. Međutim, koliko god jak udarac Čam da zada, mašinerija Imperije se uvek brzo oporavi, stoga, kada od svojih špijuna dobije informaciju da na Rajlot dolaze Imperator i Vejder, on odlučuje da ne propusti ovu priliku i pravi zasedu ovom dvojcu kako bi ih ubio, zbog čega bi Imperija pala na kolena. Sindula mobiliše čitavu svoju malu armiju spremajući se za napad, međutim, dva Gospodara Sita nisu lak plen.

Pre nego što počnemo sa analizom same knjige, prvo ćemo samo kratko da se pozabavimo sa par bitnih stvari. Krajem prošle godine, Šeli Šapiro (Shelly Shapiro) iz Del Reya je izjavila da je Čam Sindula ujak Heri Sinduli, koja je jedan od glavnih junaka Rebels TV serije. Međutim, pre par meseci Pablo Hidalgo iz grupe za kanon u Lucasfilmu je rekao da je Čam zapravo Herin otac, tako da smo sada upali dilemu: u kom su odnosu uopšte njih dvoje? Međutim, Lords of the Sith je rešila ovo pitanje i dala zvaničan odgovor: Čam je Herin otac.

Dalje, bilo je malih poteškoća u određivanju tačnog vremena dešavanja ove knjige jer na početku knjige piše da se ona dešava „Osam godina nakon što su Ratovi Klonova razorili galaksiju…“, što jasno implicira osam godina nakon kraja Ratova Klonova, tj. osam godina od Epizode III. Međutim to se ne uklapa u hronologiju novog kanona, tako da je opet na scenu došao Pablo Hidalgo koji je rekao: „Osam godina od početka, a ne kraja Ratova Klonova“, što je rešilo čitavu stvar. E sad, ovo poslednje me dovodi do toga što u materijalima novog kanona skoro uopšte nema tačnih datuma dešavanja datih priča, a praktično nemamo ni hronološki sistem kao u Legends kontinuitetu (BBY/ABY) tako da postoji prava zbrka, ali se nekako snalazimo sa filmovima kao referentnim tačkama. Za nekog poput mene ko proučava hronologiju i brine o kontinuitetu ovo je poprilično iritantna stvar, mada je zabavno pokušavati uklopiti datu priču u vremensku liniju (ali to oduzima puno vremena).

Nego, ajde da vidimo kakva je sama knjiga.

Kako najkraće opisati Lords of the Sith? Odgovor: akcija, akcija, akcija! Uz par kraćih pauzi, skoro cela knjiga (koja ima oko 240 strana) predstavlja niz akcionih sekvenci koje se smenjuju jedna za drugom. Ono što je bitno je da te akcione sekvence ne iskaču iz narativa i lepo su uklopljene u čitavu pricu. Takođe što je dobro je da ta akcija sjajna, tako da smo imali neke zaista epske momente kao kad su se na primer Imperator i Vejder borili protiv čitavog krda lajleka (lylek), zatim kada je na početku Vejder sam zauzeo oteti imperijalni transporter pun pobunjenika, pa zatim deo kada Isval juri za šatlom u kom su Vejder i Imperator, i tako dalje. Iako znamo da će dva Gospodara Sita naravno preživeti, čitava priča je napeta i sadrži dosta zanimljivih likova (osim mračnog dvojca) za koje mi, kao čitaoci, navijamo.

E sad, ova poslednja rečenica me dovodi do sledećeg: na osnovu samog naslova knjige dalo bi se zaključiti da su glavni likovi Vejder i Imperator, i da se čitava priča odvija iz njihove perspektive – moje lično očekivanje je bilo da će Lords of the Sith biti nešto poput Dark Lord: The Rise of Darth Vader, kako bi se opisali počeci Darta Vejdera i njegovo adaptiranje u ulogu Sit Učenika, a takođe da se opiše sam odnos između dva Gospodara Sita. Međutim, ogroman deo knjige (oko dve trećine) je bio iz perspektive drugih likova, kao što su Čam, Isval, Belkor i Mors. Odnos između Vejdera i Imperatora je istražen u nekoliko kratkih instanci gde se videlo da Imperator pokušava da istera poslednje trunke Anakina iz Darta Vejdera i kada mu daje nekoliko testova. Ovi delovi knjige su bili jako dobri, mada jako kratki, a ja sam se nadao da će ih biti mnogo više, što me je malo razočaralo, ali ovo se ne može uzeti kao objektivna zamerka.

Stvar koja je jako pozitivna je što su i ostali likovi, pored dva Sita, bili jako zanimljivi i dobro odrađeni, te nisu samo ubačeni da bi se popunio prostor. Možda najzanimljivija od svih tih likova je Isval, koja je ranije bila prostitutka ali se istrgla iz tog života u koji je bila naterana, pa se pridružila Čamovom Pokretu za Slobodni Rajlot, gde je postala jedan od najžešćih i najpredanijih boraca. Ono što je zanimljivo kod nje je i da se tajno iskradala i odlazila u sumnjive četvrti prestonice Lesua (Lessu), kako bi izbavljala mlade devojke koje se nalaze u situaciji u kojoj je i ona nekad bila – a pri tom izbavljajnju ona bi nemilosrdno ubijala imperijalne oficire, koji su uživali usluge tih mladih dama. Takođe, između impulsivne Isval i staloženog Čama postoje očigledna romantična osećanja koja potiskuju i jedno i drugo, kako ih to nebi sputavalo u ispunjavanju obaveza prema njihovom pokretu. Akcije Čamovog pokreta su često rezultovale sa smrću velikog broja ljudi (uključujući i nekih nedužnih) što je mučilo Čama, te on svo vreme govori sebi da je sve što radi za veće dobro i da je on „borac za slobodu, a ne terorista“.

Izuzetno je bio zanimljiv i pukovnik Belkor, koji ima svoje motive i visoke ambicije zbog kojih se udružuje sa Čamom, ali ne deli njegove ideale i sarađuje sa njim samo zbog toga što su se njihovi ciljevi ukrstili. Belkor je tokom priče doživeo velike promene – na početku je bio staložen i samouveren, a do kraja knjige okolnosti su ga učinile praktično ludim. Veoma je bila zanimljiva i Moff Delian Mors, koja je postala kontraverzan lik i pre pojavljivanja ove knjige. Interesantna stvar u vezi nje je to što se ona nije uklopila u šablon tipičnih, uštogljenih imperijalnih oficira (ala Tarkin), već je pokazano da i oficiri mogu biti ljudi i da prave greške i imaju druge mane (osim preterane samouverenosti).

Na kraju, Lords of the Sith je sjajna knjiga sa odličnom pričom, likovima i eksplozivnom akcijom – mislim da se bez problema može zaključiti da je Lords of the Sith verovatno najbolja priča u novom kanonu. A kad smo vec kod novog kanona, i dalje se ni jedna priča ne može smatrati esencijalnom za kontinuitet, mada Lords of the Sith je najbliže prišla tome. Sve u svemu, ovo je knjiga koju toplo preporučujem svima i mislim da bi obavezno trebali da je pročitate.