Iako je planirano da recenzija ove knjige bude završena negde tokom kraja septembra, zbog problema sa dostavom knjige i mojih obaveza, recenzija je tek sada pred vama. Kako god, važno je da je knjiga pročitana i da je recenzija napisana. Elem, Into the Void je zajedno sa tri strip serijala i jednom kratkom pričom deo Dawn of the Jedi projekta, koji se odvijao čak 27 000 godina pre Epizode IV i koji je govorio priču o nastanku reda Džedaja. O ovom zanimljivom periodu galaktičke istorije sam pisao u recenziji prvog Dawn of the Jedi strip serijala, Force Storm, te se ovde neću ponavljati. Takođe, za svaki od Dawn of the Jedi strip serijala je napisana recenzija, koje možete pronaći u kategoriji Recenzije Stripova. Ti stripovi su zaintrigirali velik broj fanova (uključujući i mene), te se očekivalo da nam pisac Tim Lebon (Tim Lebbon) sa Into the Void još više proširi znanja o ovom interesantnom periodu.

Da li je Lebon u tome uspeo, te kakva je uopšte ova knjiga, pročitajte u nekoliko pasusa koji slede.

U odnosu na stripove Dawn of the Jedi serijala Into the Void se dešava svega par nedelja pre njih, mada poslednjih par poglavlja se dešava u isto vreme kao i Force Storm priča. Glavna junakinja knjige je mlada Džedajka Lanori Brok (Lanoree Brock). Lanori, koja inače ima rank Džedaj Rendžera (Je’Daii Ranger), je dobila misiju od Džedajskog Veća da spreči svog rođenog brata Deliena (Dalien Brock) u pokušaju da aktivira Hiperkapiju (Hypergate) koja bi navodno služila za putovanje na druge planete. Problem u čitavoj toj situaciji je taj što je Delien poginuo pre nekoliko godina, a još veći problem je to što on za otvaranje Hiperkapije planira da koristi tamnu materiju, čija bi upotreba mogla da otvori crnu rupu koja bi progutala čitav zvezdani sistem i ubila milijarde ljudi. Stvar koja takođe ne ide Lanori u korist je to što njenog, navodno preminulog, brata prati gomila fanatika opsednutih putovanjem van zvezdanog sistema, koji čine kult poznat pod imenom Stargazers. Lanori kreće na put preko zvezdanog sistema i uz pomoć misiterioznog Tvaj’leka (Twi’lek) koji se zove Tre Sana, pokušava da pronađe njenog poludelog brata.

OK, krenućemo prvo od negativnih aspekata ove knjige, kojih na žalost ima dosta. Prvo, odmah na početku knjige čitaocu se nameće pitanje: „Hoće li ludi Delien napraviti crnu rupu i uništiti sistem?“. Ne, neće. Pretpostavljam da su oni koje ova knjiga zanima pročitali Dawn of the Jedi stripove, koji se nebi ni desili da je Delien napravio crnu rupu, tako da je već na startu neizvesnost ubijena. Dalje, oni koji se prvi put upoznaju sa ovom erom Star Wars istorije preko ove knjige će doživeti gomile zbunjujućih i „WTF“ momenata. Iako je knjiga donekle povezana sa stripovima, ona jako slabo stoji kao celina sama za sebe, te još slabije kao predstavnik literature iz ove ere, što je jedan od većih problema knjige.

Ono što sam na više mesta pisao je to da je u ovakvim pričama izuzetno bitno da negativac mora da bude veoma dobro razrađen lik, sa razvijenim motivima, a Delien je sve samo ne to. Jednostavno, on je lud, želi da putuje Galaksijom pomoću Hiperkapije i to je to. Mada, Tim Lebon nam je dao priču koja stoji iza Deliena i Lanori i o tome šta je prethodilo Delienovoj navodnoj smrti. Naime, sa glavnom pričom u kojoj Lanori lovi njenog ludog brata, paralelno teče i priča koja se odvija 5-10 godina u nazad u kojoj su Lanori i Delien na njihovom Velikom Putovanju (Great Journey). Veliko Putovanje predstavlja putovanje kojim idu mladi Džedaji, obilazeći hramove na Titonu (Tython) gde vežbaju i uče nove moći u korišćenju Sile, a na kraju putovanja, osoba dobija zvanje Džedaj Rendžera. Iako je bilo lepo preko te priče saznavati kako je zapravo izgledalo to Veliko Putovanje, šta se dešavalo u hramovima, te kakvo je Titon uopšte mesto, ova priča je ipak više naškodila nego pomogla samoj knjizi. Naime, ti delovi su bili jednostavno predugački i puni nepotrebnih detalja, što je i te kako usporavalo ritam glavne priče. Misim da bi bilo najbolje da su ti delovi bili prikazani kao kraći flešbekovi na krajevima poglavlja, ali šta je, tu je.

Pored svega toga, sama priča ima nekoliko bizarno-glupih detalja. Na primer: Lanori je u jednom slučaju pomoću Sile uzela dva zrnca prašine, koja je dalje provukla kroz oči, pa do mozga jednog lika, nakon čega je on upao u šok – da dobro ste pročitali. Naime, Lanori je ovo uradila da bi izbrisala pamćenje tom liku. Pored toga što je ovaj „postupak“ veoma bizaran, on mi je poprilično nerealan i glup. Kao, nije mogla samo da mahne rukom i da mu kaže: „Zaboravićeš da si me sreo“, to jest, da koristi Džedajske mind trikove, ali eto. Takođe što mi se čini poprilično nerealno je da jedan od likova u knjizi – Maksagan (Maxhagan) – u glavi ima implante zbog koji Lanori ne može da mu čita misli. Takva tehnologija mi deluje poprilično sofisticirana i za vreme oko filmova, a kamoli 25 000 godina pre.

Kada su pozitivni aspekti u pitanju, na žalost njih nema previše. Sami likovi, pre svega Lanori i Tre Sana, su poprilično interesantni, a Lanori spada u kategoriju jakih ženskih likova, po kojima je Star Wars literatura poznata. Dalje, dobijaju se informacije o Džedajima, o zvezdanom sistemu i samom Titonu, mada ni blizu u količinama u kojim sam se nadao da ćemo dobiti. Ono oko čega i dalje imam podeljeno mišljenje je kako je opisan sam Titon. Naime, čitajući knjigu planeta Titon me je više podsetila na neke fentazi svetove, nego na Star Wars – šume od džinovskih pečuraka, vatreni tigrovi i neke zmajolike vodene nemani kao da su iskočile iz Warcrafta, a ne da su deo daleke, daleke Galaksije.

Dawn of the Jedi: Into the Void je u najboljem slučaju jedna OK avantura, a imajući u vidu da je jedina knjiga u ovoj eri, da li to znači da je esencijalna? Apsolutno ne! Onima koje interesuje ovaj period galaktičke istorije, najtoplije preporučujem stripove Dawn of the Jedi serijala, a Into the Void čitajte samo ako vam je baš dosadno. Na kraju, ostaje mi samo da kažem da je za mene Into the Void jedno veliko razočarenje, ne možda zbog mana koje sam gore naveo, već zato što je ova knjiga imala ogroman potencijal da nam prikaže ovu epohu Star Wars istorije, a na žalost, ni deset posto tog potencijala nije iskorišćeno. Šteta.