Jedi: Fallen Order

Iako je prodat u neverovatnih 14 miliona primeraka, Battlefront I je imao haotičan gameplay, nije imao mnogo sadržaja i predstavlja odličan primer svih manjkavosti “game as a service” modela. Battlefront II sa druge strane predstavlja značajno unapređenje u odnosu na svog prethodnika, ali se nikad nije oporavio od kontroverze oko mikrotransakcija koja ga je pogodila na samom izlasku. 

Ovaj neslavan niz EA namerava da prekine sa Jedi: Fallen Order, akcionom avanturom iz trećeg lica i prvom Star Wars igrom posle skoro deset godina koja je isključivo singleplayer iskustvo. Da li je Fallen Order za EA “treća sreća”? 

Jeste, bez trunke sumnje i na oduševljenje svih nas jeste

U srži ove video igre stoji singleplayer kampanja čiji je protagonista bivši džedajski padavan Kal Kestis. Nakon Naređenja 66 i uspona Imperije Kestis se dugo vremena skrivao, međutim, spletom okolnosti Kestis je odlučio da nastavi svoju obuku i pokuša da obnovi red džedaja. Kal će na svom putu razviti nove sposobnosti u Sili, posetiti brojne i nove i stare planete, upoznati niz novih i već znanih likova, a sve to dok su mu imperijalni inkvizitori za petama.

Priča i likovi igre, iako potpuno novi, su nekako šablonski i već viđeni. Imali smo i u starom i u novom kanonu Ratova zvezda tuce priča o džedajima koji su preživeli Naređenje 66. Uz to, sam period dešavanja priče nam govori da Kalova glavna misija – da obnovi Red džedaja – neće biti uspešna, jer znamo da je džedaje obnovio Luk Skajvoker i to tek posle Epizode VI, tako da je neizvesnost u startu posečena – igraču preostaje ne da vidi šta će biti kraj, već samo da isprati kako će se do njega doći.

Kal Kestis kao protagonista i glavni lik je poprilično nezanimljiv i jednostavno “vanila” pogotovo na početku, mada kasnije pre svega kroz flešbek sekvence on dobije zadovoljavajuću dubinu. Zapravo, sporedni likovi kao što su Ser Džunda, Druga sestra, Malikos i Merin su ispali znatno zanimljiviji i kompleksniji. Srećom – srećom! – tokom skoro čitave igre Kal je bio u pratnji droida BD-1. Svojim interakcijama sa džedajem maleni robot je uspeo da iscedi svaku kap ličnosti koju je Kal imao. Uz to, BD-1 se dizajnom i pre svega karakterom istakao kao jedan od najboljih i najsimpatičnijih Star Wars droida ikada. 

Manje-više svi Jedi: Fallen Order porede sa Sekirom i drugim From Softwareovim igrama. To nije slučajno. Protivnici, pa čak i oni slabiji, mogu da vas ubiju u par udaraca. Umesto bonefirea i lampi ovde imamo mesta za meditaciju na kojima možemo da sačuvamo progres i levelujemo lika. Kada vas npr. ubije neki monster sav vaš nepotrošen XP gubite, a vraćate ga tako što nakon respawnovanja ubijete vašeg ubicu (doduše, ovde je potrebno samo da mu jednom nanesete štetu).

Iako Jedi: Fallen Order veoma liči na Soulsborne igare, postoji jedna suštinska razlika. Ono što igrači u na primer Bloodborneu traže i šta vijaju je taj neverovatan osećaj zadovoljstva i ponosa na sebe i svoje igračko umeće kada iz ko zna kog pokušaja poraze nekog gadnog bossa i time pokažu srednji prst tmurnom svetu koji ih gnječi i atmosferom i teškim protivnicima. Iako nas igra nemilosrdno kažnjava za svaku grešku, mi idemo dalje tragajući za baš tim osećajem i tako nastane nešto što maltene podseća na Stokholmski sindrom.

Sa druge strane, suština Fallen Ordera je da ova igra igračima pruža mogućnost da ožive i ižive svoje fantazije i da se zaista osete kao pravi džedaji. Ovde imamo slučaj da se bukvalno radujemo svakom novom protivniku i svakom novom okršaju, a ne da strepimo kakva grozota nas čeka iza sledećeg ćoška. U Jedi: Fallen Orderu idemo od protivnika do protivnika isprobavajući kojom kombinacijom napada Silom i svetlosnom sabljom ćemo jadnička najlakše i najlepršavije sjediniti sa Silom.

Takvom utisku je ponajviše pomogla sama mehanika borbe, koja je jednostavno sjajna. Svaki zamah i udarac svetlosnom sabljom ima težinu. Svaki pravovremeni blok koji zatetura protivnika ili koji laserski hitac pošalje nazad direktno u čelo stormtrupera izaziva neverovatno zadovoljstvo. Borba jeste veoma slična onoj iz From Softwareovih igara – suština je i dalje blokirati ili combat rollom izbeći smrtonosan udarac protivnika i čekati pravi trenutak za napad – ali Jedi: Fallen Order je u tu jednostavnu formulu ubacio još jednu varijablu koja ovu igru čini jedinstvenom: sposobnosti u korišćenju Sile.

Pre nego što je igra izašla postojao je blagi strah da će nas brojne moći u Sili kojima raspolažemo u igri možda učiniti premoćnim. Srećom, to nije slučaj. Svaka upotreba Sile u borbi relativno brzo troši “Force meter”, tako da ne možete ući u borbu i istresti sve moći koje imate. Takođe, razni protivnici su imuni na pojedine upotrebe Sile ili čak imaju kontranapad za iste koji može da nanese solidnu štetu (recimo ako pokušate Silom da privučete purge troopera koji nosi pušku, on će vam u letu sasuti rafal u lice). Ipak, moći kojima igrač raspolaže daju osećaj kontrole u svakom okršaju, a njihova raznovrsnost pruža mnoštvo opcija kako rešiti svaku situaciju.

Drugi noseći stub ove igre, pored combata, je platforming koji veoma podseća na onaj iz Uncharted serijala (na početku igre bukvalno imamo pentranje po vozu koji se raspada – ne može više Uncharted od toga). Platforming je u većini slučajeva sasvim solidan i zabavan – izuzetak su jedino toboganske deonice u kojima se niz glečer ili korito od blata spuštate na sledeći nivo, jer je u njima skretanje vrlo nezgodno i teško. Za dobro iskustvo platforminga jedna od presudnih stvari je i level design, koji je u Fallen Order odličan. Oni koji vole platforming će zaista uživati u ovoj igri, jer pojedini delovi nekih mapa (recimo na planeti Bogano) maltene izgledaju kao poligoni iz Nindža ratnika.

Mape su poprilično velike i složene i u suštini predstavljaju masivne lavirinte sa brojnim prečicama (koje se prvo moraju otključati) i skrivenim sobama. Zbog toga igrači često dolaze u situaciju da moraju da se konsultuju sa 3D prikazom mape da vide gde su to uopšte zaglavili i kako da najbrže dođu do željene lokacije. Taj 3D prikaz ume za neke lokacije da bude pomalo nepregledan (pogotovo one koje su sačinjene iz više slepljenih spratova), ali srećom postoji opcija da se svaki sprat istakne bojom (highlightuje, jelte) što pomaže u snalaženju.

Igra nagrađuje one igrače koji istražuju svaki pedalj mape. Nagrađuje, ali ne previše. Po skrivenim ćoškovima svih planeta tako možete pronaći kontejnere koji povećavaju ukupan broj health ampula koje BD-1 nosi (a koje se koriste za lečenje), Force i Life Essence mesta (koja povećavaju maksimalni health i Force). Međutim, ove korisne stvari su u drastičnoj manjini. U 90% preostalih slučajeva ono što igrač može pronaći su parčići lora (što ja lično obožavam), skinovi za droida i brod, delovi svetlosne sablje i (najčešće) novi dizajni pončoa koje Kal nosi. I dok su recimo komponente svetlosne sablje veoma cool i igraču daju širok spektar opcija kako da personalizuje izgled svoje sablje što potpomaže oživljavanje te fantazije da su igrači zaista u ulozi pravog džedaja, ostale stvari su potpuno beskorisne, neretko veoma ružne, a čak i dovode do suprotne stvari – noseći bilo koji od brojnih pončoa osetićete se više kao radnik JKP Galaktička čistoća, a ne kao džedaj. 

Najveća mana igre su njeni problemi sa performansama, koji su prisutni i na PS4 i na Xbox One, pa čak (kako ljudi kažu) i na PC-ju. Teksture i objekti neretko “iskaču” ili se presporo učitavaju, a prelazak iz jednog velikog dela mape u drugi je neretko propraćen gadnim padom frame ratea i ponekad time (ako je prelaz bio prebrz) da se geometrija ne stigne učitati, pa se desi da propadnete kroz mapu. Inače, Fallen Order je na PS4 Pro manje-više išao u stabilnih ~30 FPS. Prebacivanje igre u “perfomance mode” ne rešava ove probleme, već naprotiv, frame rate podivlja. Od izlaska igre pušteno je par patcheva koji su navodno trebali da reše problem tekstura, međutim deluje da nisu imali nikakvog efekta.

Da polako završavamo. Jedi: Fallen Order zrači osećajem da je ova igra proizvod eugenike žanrova koja je sprovedena u kancelarijama EA-a, zbog čega ona suštinski ne nudi ništa novo. ‘Ajde da ukrstimo Sekiro i Uncharted i to začinimo Star Warsom. Voila! Eto ga Jedi: Fallen Order. Međutim, i uprkos takvom utisku, krajnji rezultat je i više nego dobar. Kako?

Pa, to je zato što dizajneri ove igre razumeju šta je Star Wars, znaju šta igrači očekuju od igre koja u svom naslovu ima reč “Jedi” i što nisu samo kopirali stvari iz drugih igara već su ih smisleno uklopili u Star Wars svet. Borba i platforming su zabavni, a priča i likovi (pre svega u drugoj polovini igre) zanimljivi, te se iskreno nadam da ćemo ih ponovo videti u nastavku. Najprostije rečeno, Jedi: Fallen Order je jedna nesavršena igra koja savršeno oživljava fantaziju kako je to biti džedaj (u pončou).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s