Novo poglavlje Star Wars franšize je otpočelo prošle godine kada je u bioskope stigla Epizoda VII, koja je mahom bila pozitivno prihvaćena. Ipak, verovatno bolji indikator kuda Star Wars ide i šta sve sa njim Dizni može – i namerava da radi – je Odmetnik-1: Star Wars priča, prvi u nizu zasebnih Star Wars filmova, koji nisu deo glavne sage (Epizode I-VII, za sad). Ovaj film je sinoć stigao u naše bioskope, stoga, odmah počinjemo sa, siguran sam, brojnim analizama.

Priča filma prati Džin Erso (Felisiti Džouns), koja, kad je bila mala, je prisilno odvojena od svoje porodice. Naime, direktor Orson Krenik (Ben Mendelson) iz Odseka za istraživanje naprednih oružja pri Imperiji je lišio slobode njenog oca, brilijantnog naučnika Galena Ersa (Mads Mikelsen), i naterao ga da konstruiše ultimativno super-oružje: Zvezdu smrti, naravno. Džin je u međuvremenu odrasla uz Soa Gereru (Forest Vitaker), pobunjeničkog ekstremistu kog se, zbog njegovih brutalnih metoda, odrekao čak i sam Pobunjenički savez. Džin je otišla i od Soa i jedno vreme živela buntovničko-razbojničkim životom, što ju je čak dovelo i u imperijalni zatvor. Ipak, kada njen otac pošalje poruku u kojoj tvrdi da je u super-oružje ugradio fatalnu manu, Džin zajedno sa grupom pobunjenika kreće u (nemoguću) misiju krađe nacrta Zvezde smrti.

Odmetnik-1 je od strane čelnika Diznija najavljivan kao jedan veliki eksperiment: Da li se može napraviti Star Wars film – ili priča uopšte – a da glavni protagonisti ne budu članovi porodice Skajvoker? Pa, da li takvo nešto uopšte možemo nazvati eksperimentom zavisi od vašeg ličnog viđenja Star Warsa, tj. da li na Star Wars gledate samo kao sagu od sedam filmova o Skajvokerovima ili na Star Wars gledate kao seting.

Koje god da je vaše viđenje, Odmetnik-1 je svakako Star Wars film kakav do sad nismo videli. Najveće su promene u tonu i tematici. Odmetnik-1 je jedna blatnjava, ratna priča čiji su brojni mračni momenti prevazišli čak i onu surovost iz Osvete Sita. Odabir uglova i kamere držane rukom su učinili da ionako trošan svet Zvezdanih ratova izgleda realističnije i još prljavije. U prethodnim Star Wars filmovima smo imali slučaj da je rat samo stvar koja se dešava u pozadini dok su glavni junaci rešavali neke svoje probleme, dok je u ovom filmu situacija suprotna: glavni junaci su u srcu rata na prvim borbenim linijama, a mi kao gledaoci imamo priliku da zaista iskusimo taj rat u  Zvezdanim ratovima, i to na jedan mnogo personalniji i realističniji način. Reditelj Geret Edvards je provukao priču ovog filma kroz krvave, ratne filtere što je za rezultat imalo to da Odmetnik-1 bude svež i dobar… ali ne baš toliko dobar.

Priča filma, kao i određen broj likova, imaju nezanemarljiv broj mana. U prvoj polovini filma smo skakutali sa planete na planetu, priča nije bila baš fluidna, a negde na sredini je i naglo usporila. Likovi i prijateljstvo Čirua Imvea (Doni Jen) i Bejza Malbusa (Đijang Ven) uopšte nisu bili istraženi – njih dvoje su se, eto tako, pojavili i pridružili Džin i njenoj grupi. Slično je i sa Bodijem Rukom (Riz Ahmed) – naznačeno nam je da je on imao krizu savesti i da je, na nagovor Galena Ersa, prebegao kod Pobunjenika, ali osim tih par naznaka to je to. Džin je skoro bez ikakvog objašnjenja napravila neverovatan skok od totalno indiferentne osobe i razbojnika, pa do moralnog džina (sorry for the bad pun) koji drži motivacione govore rukovodstvu Pobunjeničkog saveza.

Sa druge strane, za razliku od svojih saboraca, Kasijan (Dijego Luna) je bio vrlo interesantan lik koji je pokazao da Pobunjenički savez baš i ne drži do moralnih vrednosti za koje se na površini zalaže. Kasijanov najbolji drug, droid K-2SO (Alan Tudik) je takođe bio veoma interesantan i krajnje zabavan – njegovi pravovremeni komentari i dosetke su donosili savršenu dozu humora koji je opuštao napetost, pa čak i nelagodu, koji su preovlađivali tokom filma.

Direktor Orson Krenik je bio pravi – neizmerno ambiciozan i beskompromisan – imperijalni zlikovac, ali mu je definitivno falilo još vremena na platnu – doduše, moram da priznam da sam svoje mišljenje o njemu dobrim delom izgradio na osnovu knjige Rogue One: Catalyst. Takođe, Krenikove interakcije sa onim CGI likom su bile jedni od najzabavnijih momenata filma.

A kad smo već kod bitnih CGI likova, njih je bilo dvoje – neću otkrivati njihova imena pošto je ovo recenzija bez spojlera, ali ću samo reći da su glasine koje smo na HoloNetu prenosili bile, kao i obično, tačne, tako da ukoliko ste pratili te članke onda verovatno znate o kome je reč. Prvi lik, onaj sa kim je Krenik komunicirao, je bio urađen najnaprednijom tehnologijom, ali je i uprkos tome tako jasno iskakao kao CGI – dok se nije pomerao bio je još i u redu, ali čim bi progovorio postalo bi i više nego jasno. CGI je bez sumnje uznapredovao prethodnih godina, ali mikroekspresije su definitivno stvar na kojoj ova tehnologija mora da poradi. A kad je drugi CGI lik, onaj sa samog kraja, u pitanju, deluje da je skoro pa rađen potpuno drugom tehnologijom od prvog i bio je užasavajuće loš – mislim da takvu grozotu od modela, koja kao da je pobegla iz osrednje PS3 igre, ne bi prihvatio ni muzej voštanih figura u Jagodini.

Ipak, uprkos svim ovim manama, film je bio jako zabavan, a takvim ga je učinila poslednja trećina. Taj deo filma opisuje apsolutno ogromnu bitku koja se vodila na tlu, u atmosferi i svemiru iznad Skarifa – dugo vremena sam bio neodlučan koja mi je omiljena svemirska bitka iz Star Wars filma: ona kod Endora ili ona iznad Korusanta sa početka Epizode III. Međutim to sad nije bitno, jer je Odmetnik-1 doneo najveću, najlepšu i najbrutalniju svemirsku bitku do sada viđenu u Star Wars filmu. Tokom te poslednje trećine, montažeri filma su uradili brilijantan posao savršeno uklapajući sve ove delove i premeštajući nas iz jednog dela bitke u drugi, od jednog do drugog lika. Akcija, efekti, montaža, i sam film tokom ovog dela su jednostavno bili maestralni.

Još jedna stvar koja je poboljšala iskustvo gledanja ovog filma je naravno i pojavljivanje Darta Vejdera. Njega u filmu nema previše, ali kad se pojavi… onda je u izdanju u kakvom smo uvek priželjkivali da ga vidimo na filmu.

Sve u svemu, Odmetnik-1: Star Wars priča je definitivno jedno poprilično zabavno iskustvo. Epska bitka na i iznad Skarifa je podigla jedan „okej“ film za stepenicu (ili dve) više, a gomile „easter eggova“ i određena količina „fan servicea“ su dodati da zadovolje i najtvrdokornije fanove. Muzika Majkla Đakina je anemična, likovi su nerazvijeni i bledunjavi, ali ipak jako simpatični. U svakom slučaju, nema sumnje da ovaj film vredi odgledati, makar zbog poslednje  trećine.

Našu recenziju ovog filma, koja će sadržavati spojlere, možete očekivati narednih dana kada se Odmetnik-1 pojavi na redovnom bioskopskom repertoaru i odgleda ga više ljudi.